Roditelji

Odricanje odgovornosti

Sav materijal koji je preuzet sa interneta, ukoliko to nije drugačije navedeno smatra se javno dostupnim. U slučaju da postoji bilo koji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sav sporni materijal biće uklonjen u najkraćem mogućem roku sa sajta.

POSTALI STE RODITELJI PRVI PUT…

Kada postanete mama ili tata, u vaš život i dom se usele neverovatna radost i sreća. Ali, biti roditelj je zahtevno i, ponekad, zastrašujuće. Kada dobijete dete, ne dobijete i “uputstvo za upotrebu”. Beba vam promeni život: više niste vi i vaše potrebe na prvom mestu, sada morate da brinete o nekom ko zavisi u potpunosti  od vas. Dobra vest je da roditelji uče usput, ulažući u roditeljstvo svu svoju snagu i veštine, oslanjajući se na sopstvene vrednosti i birajući kakva vrsta roditelja žele da budu svojoj deci.

 

Pročitaj više

PRIVIKAVANJE NA BEBU

Dan može da bude prekratak kada dobijete bebu. Uvek ima posla po kući, a možda morate i da radite. Mnogi roditelji osećaju konstantni umor i jedva uspevaju da “drže glavu iznad vode” i “ne udave se” u moru obaveza.

Radite zajedno

  • Ne ustručavajte se da potražite pomoć!
  • Lakše je podeliti obaveze sa partnerom, po potrebi uključite bake i deke ili druge članove porodice.
Pročitaj više

FINSKE KUTIJE ZA BEBE

Finski model kutija za bebe je nešto što je odavno poznato u ovoj zemlji. Dobija se kutija sa odećom i svim što je neophodno neposredno posle rođenja bebe.

Danas su kutije postale globalni hit i nešto što postaje pravi trend. Inače, ova finska tradicija datira još iz tridesetih godina prošlog veka. Naime, svaka finska majka je bez obzira na poreklo ili društveni status po porođaju dobijala kutiju od vlade.

Tu su se uglavnom nalazile benkice, pelene, vreća za spavanja, proizvodi za higijenu te mali madrac. Sve to bi bilo stavljeno u ovu kutiju, koja je ujedno bila i prvi bebin krevetić. Ovo je svakako imalo uticaja na to da Finska vremenom postane zemlja sa najnižom stopom mortaliteta kod novorođenčadi.

Pročitaj više

PRVIH 40 DANA – VODIČ ZA PREŽIVLJAVANJE

Kada ostanete u drugom stanju, čini vam se da vaša trudnoća traje duže nego kod drugih žena. Još ako imate mučnine i povraćate, jedva čekate dan kada ćete se poroditi i otići kući sa „zamotuljkom“ koga ste tako željno iščekivali.

Dolaskom kući prestaje bezbrižni period života i počinje jedan od najstresnijih perioda: period vašeg  oporavka i usklađivanja sa bebom  ili tzv. period babinja. U ovom periodu ne bi trebalo da dolaze gosti jer je to najosetljiviji period i za majku i za bebu. Ne treba da vas zanima što „za 10 dana počinje post, pa bi rodbina htela pre toga da dođe na babine“. Vi ćete napraviti plan i saopštiti rodbini kada je najbolje vreme.

Pročitaj više

KAKO VASPITATI DETE DA BUDE DOBRO, POSLUŠNO I SREĆNO

Biti majka je najlepša životna uloga na svetu. Međutim, ona je i najzahtevnija.

Ukoliko ste majka ili tek treba da budete saznajte izuzetno korisne savete koji se tiču vaspitanja.

Ova tema muči mnoge roditelje jer nisu sigurni kako bi trebalo da vaspitaju svoje dete da bude dobro, poslušno i, iznad svega, srećno.

Saznajte u nastavku 7 sjajnih saveta za uspešno vaspitavanje dece.

 

Pročitaj više

DECA I DISCIPLINA MOGU ZAJEDNO

Kako vaspitati decu je večito pitanje svakog roditelja uz koje obično idu i razmišljanja „da li koristim pravi metod?“, „da li sam previše strog?“, „da ne očekujem previše?“ i sl. Najbolji oblik discipline je onaj koji dolazi iz nas, koji je zasnovan na razvijenom osećaju za pravedno i ispravno, i na našim sopstvenim ciljevima. Disciplina je veština koja se uči tokom odrastanja kroz suočavanje sa sve većim izazovima.

Pročitaj više

POSTPOROĐAJNE MUKE SA ADMINISTRACIJOM

Kako žena koja je radila šest meseci i jedan dan dobija obračun za porodiljsku naknadu kao da je radila manje od šest meseci i pritom je sve po zakonu? Zašto samohrana majka ne može da podnese elektronsku prijavu za upis u vrtić, jer “Unapređeni”, “Savremeni” digitalizovani sistem zahteva jedinstveni matični broj oca.

Kada se M. S., danas samohrana majka sa prebivalištem u Beogradu, početkom 2017. vratila sa jednogodišnjeg poslovnog boravka na drugom kontinentu, nije ni slutila da je trudna. Planirala je da pripremi predlog doktorske teze i nastavi život negde van Srbije. U trenutku kad je shvatila da je trudna, njena veza sa ocem deteta bila je već završena. M. S. je promenila planove, ostala u Srbiji i rodila dete.

 

Pročitaj više

PRAVO NA RODITELJSKI DODATAK

Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka , za prvo, drugo, treće I četvrto dete pod uslovom
    • Da je državljanin Republike Srbije

    • Da ima prebivalište u Republici Srbiji

    • Da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje

  • Da neposredno brine o detetu za koje podnela zahtev ( i čija deca prethodnog reda rodjenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rodjenja, osim ako je dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu radi kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, odnosno ako za to postoji opravdani razlog uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za socijalna pitanja).

Pročitaj više

PORODILJSKO ODSUSTVO PO NOVOM ZAKONU

Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.

Treba podvući da sam Zakon (Zakon o radu određuje dužinu trajanja ovog odsustva i ko ima pravo da ga koristi) ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Pročitaj više

A ŠTA AKO BAKA I DEKA NE ŽELE DA ČUVAJU UNUKE? GDE PIŠE DA MORAJU?

Mišljenja sam da niko nema obavezu da čuva našu decu, osim nas samih ili ako okolnosti drugačije nalažu, osoba adekvatna za taj posao. Sve u vezi sa bakama i dekama je stvar čistog zadovoljstva i povremene podrške. Krenimo redom.

Ovih dana sam se videla sa dragim prijateljem, dosta starijim od mene, veoma uvaženim neuropsihijatrom. On mi je kao drugi tata, osim što neke tanane delove mog bića zna verovatno bolje i od mene same. Iako u zrelim godinama, on i dalje radi. Pričamo u nekom trenutku o ulogama baka i deka. Kaže on da ne razume najbolje, niti mu je prihvatljivo, kada ljudi njegovih godina, čak i mlađi, nemaju drugu ulogu od one da čuvaju unučiće. Mišljenja je da se na taj način gubi uloga nas samih, naše suštastvo.

Pročitaj  više

KAKO RAZVITI DOBRE NAVIKE U UČENJU KOD DECE?

Dete koje od ranog uzrasta razvije dobre radne navike u izvršavanju školskih obaveza lakše će moći da se adaptira na novo okruženje i postigne dobar uspeh u školi.

Igra kao važan aspekt života svakog deteta i njen značaj za njihov rast i razvoj je česta tema među stručnjacima, roditeljima, vaspitačima. To i ne čudi, igra omogućava mališanima da razviju brojne društvene veštine, ali i telesne, poput koordinacije oko-ruka. Kroz igru deca unapređuju svoje fizičko i mentalno zdravlje. Međutim, kako deca pođu u školu tako se značaj igre smanjuje, a neke druge stvari dobijaju primat, kao što su rešavanje domaćih zadataka i učenje. Dete koje od ranog uzrasta razvije dobre radne navike u izvršavanju školskih obaveza lakše će moći da se adaptira na novo okruženje i postizaće dobar uspeh u školi, zato što je spremno da stiče nova znanja.

Pročitaj više

PRIPREMA DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU

Kalendarski uzrast dece nije garancija njihove pripremljenosti za polazak u školu, s obzirom da se deca razlikuju prema svojim intelektualnim sposobnostima, interesovanjima, emocionalnom i socijalnom stepenu zrelosti. Današnji uslovi nastave postavljaju složenije zadatke, pa je za ostvarivanje nastavno-školskog programa neophodna i odgovarajuća pripremljenost dece, koja će im omogućiti da se što lakše uključe u školski život, red, rad i uspešno savlađivanje školskih obaveza.

Pročtaj više

DISLALIJA – POREMEĆAJ IZGOVORA GLASOVA U DECE

Svakom roditelju je najvažniji napredak deteta u psihofizičkom razvoju, razvoj govora i razvoj motoričkih sposobnosti. U tome im treba pomoći i podržati da se pripreme za uspešno roditeljstvo.

„Bolje sprečiti nego lečiti” narodna izreka koja je prihvatljiva u prevenciji nastanka razvojnih poremećaja.

Dislalija je artikulacioni razvojni poremećaj glasova u deteta sa normalnim fiziološkim sluhom, normalnom inervacijom govornih organa,normalnim intelektualnim sposobnostima i razvijenošću ostalih jezičkih sposobnosti.

Pročitaj više

AKO DETE VIŠE VOLI DA GLEDA CRTANE NEGO DA IDE SA TOBOM U ŠETNJU, IZGUBIO SI BITKU, NEGDE SI POGREŠIO

Fenomen slušanja kod dece je zapostavljen, deca su sve više bića gledanja. Zato im je zakržljala i mašta i poslušnost, zato ne doživljavaju svet više po pravim vrednostima. Ono što vidimo je jače od onog što čujemo. Dete najpre doživljava svet vizuelno, ali onda treba postepeno i sve više uvoditi kod njega i ono što mogu saznavati po čuvenju, tako razumevaju svet oko sebe i same sebe. Treba mu zato mnogo pričati, a onda mu dati da to reprodukuje tako što će da crta jer, tako razvija svoje mentalno i asocijativno polje. Odatle potiče i reč poslušnost, moramo prvo da slušamo, da čujemo. Najbolje bi bilo izbaciti TV i igrice iz kuće. TV je postao bebisiterka danas. Ako dete više voli da gleda crtane nego da ide sa tatom u šetnju, izgubio si bitku, negde si pogrešio.

Pročitaj više

SAMOKONTROLA KOD DECE – KAKO DA KOD SVOJE DECE IZGRADITE OVU KLJUČNU VEŠTINU

Potreba za samokontrolom ponekad je pravi izazov i za odrasle, a kamoli za decu. Ali njen uticaj na čitav život je neverovatan. Novozelandska studija koja je trajala čitave tri decenije jedna je od najtemeljnijih u ovoj oblasti, a rezultati koje je pokazala doneli su joj više međunarodnih priznanja. Istraživači su pratili 1000 dece od rođenja pa dok nisu napunili 32 godine. Ukratko, samokontrola jednog petogodišnjaka spada u jedan od najboljih predskazivača budućeg zdravlja, dobrostanja i uspeha u odraslom dobu.

Pročitaj više

NIJE DOVOLJNO DA DETE NAUČI KAKO NE TREBA DA SE PONAŠA, VEĆ TREBA DA NAUČI I KAKO TREBA DA SE PONAŠA

Cilj roditelja je da pripremi dete za samostalni život u društvu, zbog čega je u odnosu roditelja i deteta pored ljubavi neizostavan konflikt između društvenog, koje zastupa roditelj, i biološkog, koje zastupa dete. Pretpostavka je da će dete usvojiti socijalni princip i da će on prevladati nad biološkim u detetu.

Pored „postavljanja granica” i primoravanja dece da rade korisne a njima neprijatne stvari kako bi stekli navike, kažnjavanje sačinjava ono što zovemo disciplinovanje dece. Disciplinovanje je samo jedan deo vaspitanja, koje je opet samo deo kompleksnog odnosa roditelja prema detetu. Zato ne treba padati u grešku i kažnjavanje poistovećivati ni sa disciplinovanjem ni sa vaspitanjem.

Pročitaj više

„HAJDE, MAMA, PA KUPI DETETU, ŠTA SI SE STISLA“

U velikoj seoskoj prodavnici, pre par dana, u dugačkom redu ispred kase musavi petogodišnjak prstom je pokazivao ocu policu na kojoj su bila složena kinder jaja.

„Tata, tata, kinder jaje“, rekao je bez dreke, skoro bojažljivo, nežno ga povlačeći za nogavicu.

„Ne može“, odgovorio je visoki čovek u radničkom odelu, kratkih nogavica koje su otkrivale krupne zglobove i guste crne malje.

Pročitaj više

KOJE GREŠKE RODITELJI NAJČEŠĆE PRAVE KADA JE U PITANJU ODGAJANJE DECE?

Doktor Ranko Rajović je jedan od najvećih stručnjaka u našem regionu kada je u pitanju rani razvoj dečje inteligencije. Član je Mense i Veća za darovitu decu. Doktor Rajović za B92 govori o faktorima koji utiču na razvoj inteligencije kod dece, greškama koje roditelji prave pri odgajanju deteta, funkcionalnom znanju i uticaju savremenih tehnologija na sreću dece.

Koje greške najčešće prave roditelji kada je u pitanju odgajanje dece?

Posle skoro 20 godina rada u ovoj oblasti, mogu da grupišem greške u nekoliko kategorija. To je kada roditelji sebi olakšavaju i smanjuju obaveze oko deteta i rešavaju problem dosade svom detetu, a da ne znaju da je dosada važan faktor razvoja. Posebna grupa grešaka je prezaštićivanje.

Pročitaj više

DEČJE IZJAVE KOJE IZLUĐUJU RODITELJE I KAKO ODREAGOVATI NA NJIH

„To je moje!“

Bez obzira da li je vaše dete jedinac, ima starijeg ili mlađeg brata ili sestru, verovatno će u većini slučajeva odbiti da deli svoje stvari. To ne znači da je vaš mališan razmažen ili sebičan, već se dete plaši da ako nešto da bratu, sestri, drugaru, nikada više tu stvar neće videti. Zbog toga se može desiti da čak napravi scenu, vrišti i plače…

Kako odreagovati:

Veoma je važno da „ne padate u vatru“ , budete neutralni i nemojte stati ni na čiju stranu. Ipak, teško da ćete moći ignorisati situaciju, zato je najbolje da pokušate da uverite dete da će mu stvar biti vraćena. U krajnjem slučaju možete da se dogovorite za koje vreme i da mu garantujete da ćete mu kupiti drugu ako ne bude vraćena.

Pročitaj više

KAKO ODGAJATI EKSPLOZIVNO DETE

Većina roditelja nije pripremljena za neizbežne izlive besa koje mala deca ispoljavaju. Kako deca rastu, roditelji postaju strpljiviji, razvijaju roditeljske veštine i uče kako da taj bes kanališu i ublaže. Ili možda ne…

Kod neke decu bes i eksplozivnost ostaju i kada porastu. Jedno je kada dete teško 15kg besno gazi po stvarima u sobi, a nešto sasvim drugo kada to isto dete poraste i počne da baca stolice po kući. Ovakva deca imaju neki bes u svojim stomacima. Zagrebete površinu i desi se BUM. Učestalost, intenzitet i trajanje epizoda besa prevazilazi obrazloželje da dete jednostavno ima loš dan.

Pročitaj više

5 NAJČEŠĆIH MAMINIH GREŠAKA KOJE STVARAJU NERVOZNU DECU

Užurbanost, nedoslednost, nepostojanje rutine, nagrađivanje kenkanja i nedostatak zajedničkog vremena razlog su za nervozu kod dece.

Nagrađivanje histeričnog ponašanja

Najlakše je dete koje kenjka bez prestanka i razloga, podmititi. Čokoladica za 5 minuta mira, bonbona, za prestanak urlanja. Naravno, teško da se iko može nositi s dugotrajnim dečjim plakanjem jer je to jedan od najiritantnijih zvukova na svetu. Ne morate biti genijalac da zaključite da ako date detetu ono što je tražilo, prestće plakanje, barem na kratko. No, budete li detetu uvek davali ono zbog čega plače, učite ga da ne postoje granice i da je njegovo ponašanje prihvatljivo. Usto, šta bi dete moglo drugo shvatiti nego da će njegovo svako bacanje po podu biti nagrađeno?

Pročitaj više

AKO DETE NAMIRIŠE… – Kako razgovarati sa decom o teškim osećanjima

Ako dete namiriše vašu tugu…

Zagrlite ga.

Recite mu.

Svi smo ponekad tužni.

Tuga daje dubinu životu.

Tuga daje smisao radosti.

Kao i sve na svetu, tuga će isto proći.

I recite svom čedu

sve je u redu.

Pročitaj  više

KADA DOĐE DEČJA RAZVOJNA KRIZA – Tri stvari koje morate znati

Bilo da je u pitanju čuvena kriza treće godine (ono kada dete viče samo NEĆU! i NE! uz prateće izlive besa), bilo da su problemi sa adaptacijom na vrtić, đačke muke, ulazak u pubertet i slično, skoro svaki roditelj nemoćno uzdahne: Ne prepoznajem svoje dete! Ne znam kako da se postavim! Šta god da uradim, pogrešno je!

1. Kada dođe razvojna kriza, setite se, sve je u redu. Iz nekog čudnog razloga imamo tu ideju da muke ne treba da postoje. Posebno u životu dece. A krize su neizbežne i tako korisne.

Pročitaj više

TRI KLjUČA MUDROG RODITELjSTVA – Ljubav, Mir i Poverenje

Prikupljajući podatke o deci kojoj je bila potrebna moja psihoterapijska ili defektološka podrška, primetila sam da su neki od ova tri ključa po pravilu bili izgubljeni, zarđali ili slomljeni.

Pod mudrim roditeljstvom smatramo pružanje hranljivih odnosa i stimulativne, zdrave sredine, što je neophodno detetu da razvije svoje potencijale.

Pročitaj više

STRAH OD ZUBARA KOD DECE

Period odojčeta koje podrazumeva vreme od rođenja pa do prve godine života nikada ne predstavlja problem kada je u pitanju prvi pregled kod stomatologa. Ali svaki naredni pregled do perioda polaska u školu u najvećem broju slučajeva može biti problem. Deca u ranom detinjstvu se plaše nepoznatog, bola, „Belih mantila“… Ako im izgovorite rečenicu: „Ne boj se, neće te boleti“…. oni selektivno čuju samo reči “boj se i boleti“ jer je njihova pažnja i misao selektivna i zapažaju na osnovu poređenja iz ranijeg iskustva…..

Pročitaj više

POREMEĆAJ IGRANJA KOMPJUTERSKIH IGARA – NOVA BOLEST ZAVISNOSTI

Poremećaj igranja kompjuterskih igara (Gaming disorder – 6C51) se karakteriše određenim modelom trajnog ili ponavljanog ponašanja tokom igranja kompjuterskih igara na internet mreži ili van nje. Osoba ima problem sa kontrolom vremena koje provodi u igranju kompjuterskih igara, daje im prednost u odnosu na druge aktivnosti pa doživljava negativne posledice zbog ovakvog ponašanja.

Pročitaj više

KAKO DECI POSTAVITI JASNE GRANICESrodna slika

Dečje „neću“ je način na koji deca uče kako postati svoji. To je način na koji mapiraju granice sebe i granice sveta oko njih. Deci, pa onda i tinejdžerima, potrebno je da odbace sva naučena uverenja kako bi svako od njih ponovno revidirao i stvorio sopstvene stavove. Mnogi roditelji suočeni su svakodnevno s različitim dečjim guranjem granica, moljakanjem, insistiranjem na još crtaća, video igrica, slatkiša i igračaka. Bune se protiv pravila i mnogo stvari,  svakodnevno su na tapetu pregovaranja i diskutovanja.


PRIPREMATE DETE ZA VRTIĆ? OVO NEMOJTE RADITI !

Mnogo ljudi u procesu prilagođavanja dece za vrtić pravi iste greške. Izbegnite ih i pomozite svom mališanu da lepo započne svoju avanturu zvanu – vrtićki dani.

Toliko je mnogo saveta koji roditeljima govore šta treba raditi i kako pripremati dete za polazak u vrtić, ali ono što roditelji stvarno treba da čuju je šta nikako ne treba govoriti detetu.
Pročitaj više

NAJČEŠĆE GREŠKE KOJE USPORAVAJU RAZVOJ DEČJE INTELIGENCIJE: ROZE SOBA, KOLICA, MIKSOVANJE HRANE…

Dr. Ranko Rajović, poznati stručnjak za rano podsticanje dečje inteligencije objašnjava zašto ne trebamo zabranjivati deci da se igraju na podu, skaču po krevetu i vrte se oko svoje ose, te kakve veze s inteligencijom imaju dečja kolica i kašice …

“Inteligencija nije nasledna, nasleđuje se samo potencijal kojeg treba aktivirati, a u tom je smislu najvažnija rana stimulacija u prvim godinama života deteta, dok najveći utjicaj na njega imaju upravo roditelji”, ističe dr. Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja, koji se primenjuje u vrtićima i školama u 14 država Evrope.

Pročitaj više

ODVAJANJE OD DETETA I POVRATAK NA POSAO – BEZ STRESA I SUZA

Povratak na posao posle porodiljskog odsustva može da bude stresan, naročito zbog bojazni kako će to podneti beba. Kako to što bezbolnije da prebrodite.

Da dete ne bi razvilo strah od rastavljanja, dečji psiholog Nadica Hegeduš ističe da je važno odvojiti vreme za pripremu deteta na odvajanje.

Bez obzira na uzrast deteta, odvajanje je uvek stresno, i za dete i za roditelja. Detetu je potrebno objasniti gde mama ide, kada će se vratiti i ko će ga čuvati. Nikada ga ne treba lagati, niti se iskradati, jer onda dete gubi poverenje u roditelja

Pročitaj više

ODLAZAK SA DECOM U BIOSKOP I POZORIŠTE

Odlazak u bioskop i pozorište svakako podrazumevaju određena pravila koja se tiču uzrasta i ponašanja. Ukoliko niste sigurni u jedno ili drugo, pročitajte ove savete:

Bez obzira na to da danas filmove koje želimo gledati, a crtane pogotovo, možemo pogledati kod kuće, i dalje postoji navika odlaska u bioskop ili bioskop.

Stručnjaci koji rade sa decom smatraju da dete mlađe od četiri tačnije pet godina ne bi trebalo voditi u bioskop bez obzira na sadržaj koji se prikazuje. Neki od razloga zašto su sledeći:….

Pročitaj više

PRIČE ZA LAKU NOĆ

Priče su neizostavan deo detinjstva, naročito kada ih roditelji pričaju deci uveče kad ih ušuškavaju pred spavanje. Osim što smiruje, opušta vaše dete i priprema ga za spavanje, pričanje priča podstiče razvoj mašte, obogaćuje rečnik, razvija samostalno razmišljanje, pamćenje te podstiče komunikaciju.

U nekim su slučajevima priče za laku noć utIcale i na napredak u razvoju govora deteta. Dok roditelj detetu čita priču stvara se određena bliskost između njega i deteta. Pričanje priča na neki način još više povezuje dete s roditeljem te ih čini bližima. Osim toga, kroz priče dete prepoznaje tuđe, ali i vlastite emocije, a čitanjem od malena sigurno se utiče na stvaranje ljubavi prema učenju čitanja te prema knjizi.

Pročitaj više

ČITANJE I ČITALAČKA KULTURA KOD DECE U SRBIJI

Kako bismo razumeli korelaciju čitanja i učenja, radnji bez kojih ne bi bilo razvoja civilizacije, dovoljno je da razmislimo o rečenici…„Prvo učimo da bismo naučili da čitamo, a posle čitamo da bismo učili“. Da… „učili“, a ne „naučili“, jer ne volim tu reč, zato što me ovaj oblik svršenog glagola asocira na radnju koja je završena, a učenje, to znamo, ne sme nikada prestati, kao ni čitanje, jer bez njih, razvoja nema.
Čitanje je, bez svake sumnje neophodno i korisno. To svi znaju, i to će vam svako reći…ali, da li ga svi i upražnjavaju?

KUĆNI POSLOVI I ČUVANJE DETETA – KAKO OLAKŠATI SEBI U PRVIH GODINU DANA

Čini se da sve mame koje dobiju bebu imaju isti problem. Njihov život se okreće potpuno naglavačke i imaju gomilu obaveza koje do tog trenutka nisu imale. Tada se često desi da ih poslovi oko kuće pojedu. Jer kućni poslovi i čuvanje deteta su ubitačna kombinacija koje vas može potpuno istrošiti. Kako se to ne bi dogodilo, pročitajte savete za olakšavanje kučnih poslova i organizovanje svakodnevnih obaveza kada imate malu bebu.

Kada dobro organizujete dan, imaćete više slobodnog vremena i moći ćete da radite stvari koje inače nikako ne stižete.

Pročitaj više

IZAZOVI RODITELJSTVA: “DA LI DETE TREBA DA IDE U VRTIĆ?”

Često se u društvu vodi diskusija da li je roditeljima isplativo da decu upisuju u vrtić, ako jedan od roditelja ne radi, ili imaju vitalne roditelje koji žele da čuvaju dečicu. Naravno da se bez vrtića može. Neko će reći da možda ni naši roditelji svi nisu išli u vrtić i da to nije uticalo na njih. Međutim, stvari su danas drugačije.

KAKO PRIPREMITI DETE ZA VRTIĆ

Adaptacija traje različito od deteta do deteta, a najčešće dve do tri nedelje, kaže Nada Gartner, iz Udruženja vaspitača Beograda

Polazak u vrtić ili jaslice veliki je stres kako za decu tako i za roditelje. Dete se suočava s novom sredinom, koja znači novi prostor, ljude i navike, drugačije od onih koje je imalo u roditeljskom domu. Roditelje, uz brigu kako će se njihov mališan snaći, muči hiljadu pitanja, kako sami treba da se ponašaju, šta smeju a šta ne smeju da rade kako bi detetu olakšali privikavanje na prvi kolektiv.

Pročitaj više

KAKO SMIRITI HISTERIČNO DETE ZA NEKOLIKO SEKUNDI

Doktor Harvi Karp je profesor pedijatrije na UCLA School of Medicine i nudi jednostavan savet kako da u roku od nekoliko sekundi zaustavite histerični ispad kod svog deteta.

Prva stvar koja može pomoći je da svoje dete posmatrate kao, pa recimo, pećinskog čoveka. Uz sve to grebanje, vrištanje, nepovezan govor, mala deca deluju baš kao primitivni ljudi. Da biste s njima komunicirali u takvim situacijama morate se upravo spustiti na taj nivo. Znači, budite glasni, gestikulirajte, govorite energično (ne misli se da budete besni i ljuti na dete).

Pročitaj više

KADA DECI MORATE REĆI ,,NE“?
Roditelji svojoj deci često govore „ne“. Često se radi o refleksu, instinktu. Međutim, na decu reč „ne“ često nema dugotrajan uticaj, piše The Independent. .

 

Prema psihološkinji Lauri Markham, autorki knjige „Peaceful Parent, Happy Kids“ („Miroljubiv roditelj, srećna deca“) i osnivači internet stranice Aha! Parenting, kada deci kažete „ne“, terate ih da razmišljaju unutar zadatih okvira.

„Deca se tada gase“, kaže Markham. „Osećaju da se njihova inicijativa guši.“

Pročitaj više

DA LI SE PRED DECOM ŠETATE GOLI?

Da li ste se zapitali kada treba da prestanete da se šetate goli pred decom ili da im ne dozvolite da vam banu u kupatilo kad se tuširate? Koliko god da su ove situacije spontane i prirodne, razmislite još jednom.

Ukoliko ste roditelj, sigurno ste bili u situaciji da se pred svojim detetom šetate u gaćama, poluobučeni ili nagi bar jednom u životu. Takve stvari se ne planiraju, to se dešava spontano, ali živi se brzo, a deca su nepredvidiva bića koja vam se iznenada nađu ispod nogu u najneverovatnijim trenucima, u krevetu ili u kadi….

Pročitaj više

SAČUVAJTE VID SVOG DETETA

Da li znate kako vaše dete vidi? Ako primetite bilo kakav problem ili promenu, odmah ga odvedite oftalmologu

Ne kaže se uzalud da, kada je nešto vredno, treba da se čuva „kao oči u glavi“. Vid je jedno od pet čula kojima spoznajemo svet oko nas. Smatra se da beba još u majčinoj utrobi oseća promene svetla, a kad se rodi, primećuje svetlost i senku i pokrete. Čak i ako je s vašom bebom sve u redu, odvedite je oftalmologu na pregled kad napuni godinu dana, a sledeći put oko drugog rođendana.

Pročitaj više

PREZAŠTIĆENO DETE

Da bi se dete pravilno razvijalo, potrebno je da se suočava sa takvim preprekama koje može da uspešno savlada. Kao posledica svakog malog detetovog uspjha, nastaje njegova uverenost u sopstvene sposobnosti – samopouzdanje. Zato problemi u razvoju detetovog samopouzdanja nastaju ili onda kada su prepreke veoma velike, za dete nesavladive, ili onda kada ih dete uopšte nema. Tipičan primer za to je ona vrsta patološkog razvoja deteta koja je označena kao preterano zaštićeno ili prezaštićeno dete.

FLEKAVO DETE JE SREĆNO DETE

Kako se dete rodi ono nekako dolazi u paketu sa flekama i gomilom prljavog veša. Ali to je veš koji se sa radošću pere jer uprljane portiklice i smrdljive pelenice znače da beba jede, vari i da je sve kako treba.  Jedino što se broj fleka sa vremenom ne smanjuje, već naprotiv.

Bilo da dete sami hranite ili je „naučilo“ da jede, planirajte da će dobar deo te hrane defitnitivno završiti tamo gde ne treba. Ali tek kad protrči i krene da ide napolje, počinje prava žurka. Žurka na koju je važno puštati ih a evo i zašto.

Pročitaj više

STRAH I ANKSIOZNOST: KAKO POMOĆI DETETU KOJE SE PLAŠI

Plaši li se vaše dete određenih situacija? Na koji način mu pomažete da se suoči sa tim strahom i prevaziđe ga?
Periodi straha i anksioznosti kod dece su normalni tokom odrastanja. Često su deca stidljiva, strah ih je novih stvari, plaše se mraka ili odvojenosti od roditelja. Ovakvi problem jesu uobičajeni, ali ih ipak treba pažljivo tretirati. Po mišljenju psihologa problem anksioznosti je jedan od najčešćih emocionalnih poremećaja kod dece, a ukoliko se ne obrati pažnja na taj problem, on kasnije može da utiče na svakodnevni život deteta. Čak i veoma mala deca mogu da iskuse ovo osećanje.