BASNE

Lisica i roda

Lisica je odlučila da se našali sa svojom prijateljicom rodom. Pozvala ju je na ručak i iznela pred nju neku retku supu u plitkom tanjiru. Takav ručak se mogao samo polizati, a roda nije mogla ni kap da uhvati kljunom. Lisica se pretvarala da joj je jako žao što se rodi nije dopao ručak, pa se gladna vratila kući.
Sledećeg dana lisica je bila rodin gost. Zadovoljna i nestrpljiva požurila je rodinoj kući, jer je bila gladna. Ali je tamo sa užasom primetila da je ručak poslužen u dubokim ćupovima, sa vrlo tesnim grlićem, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu ukusnog jela i otišla je kući gladna.
A onda je rekla sama sebi:Zapravo nemam pravo da se žalim. Roda mi je samo vratila milo za drago..


Žaba i vo

Iz jedne bare žabe su gledale kako vo pase na livadi.
-Pazi kako je veliki i jak!-reče jedna žaba.
-He,to nije ništa. I ja mogu da se nadujem pa da budem velika kao vo
-reče druga žaba.
I poče da se naduva.
Malo posle pitala je:
-Pogledajte, jel`sam velika kao vo?
-Nisi još-rekoše žabe.
Tada žaba nastavi još da se naduva.
-A sad,kolika sam?-upita.
-Veća si, ali još nisi kao vo-rekoše.
žaba onda zape iz sve snage, nadu se i puče kao balon.


So i sunđer

price za decu - deca

Magarac nosio vreću soli. Kad je prelazio preko reke, okliznuo se i pao u vodu. Čim je ustao i pošao oseti da mu je teret mnogo lakši.
-Baš je dobro,
-reče magarac
-uvek ću tako raditi.
Posle nekog vremena magarac je opet prelazio preko reke. Na leđima je nosio veliki naramak sunđera. On je pomislio da opet olakša teret, pa opet leže u vodu. Ali, kad ustade, teškom mukom izađe na obalu.


Rđava šala

price za decu - deca
Bilo jedno čobanče. Ono je mislilo da sme lagati u šali, pa stane jednom vikati: „Vuci! Vuci! Pomagajte, ljudi!“

Kad su mu drugi čobani dotrčali u pomoć, ono im se smejalo kako ih je prevarilo.

Jedanput zaista dođu vuci, a ono opet stade vikati: „Vuci! Vuci! Pomagajte, ljudi!“

Ali mu sad čobani nisu došli u pomoć jer su mislili da ih opet vara. Vuci mu napadnu ovce i mnoge pokolju.
Ko jedanput slaže drugi put mu se ne veruje.


Zec na spavanju


Naiđe putnik kraj kupusišta. Kad tamo-spava zec.

-E, baš sam srećan! -reče putnik. -Zeca ću uhvatiti i prodati. Kupiću posle kokoš. Kokoš će mi snestu jaja, izleći će se pilići. Kad sve to prodam, kupiću kozicu. Kozica će rasti, a kad poraste velika imaće jariće. Sve ću ih prodati pa ću kupiti tele. Kad tele poraste i postane krava, prodaću je i kupiti ždrebe. Ždrebe će porasti i postaće lep konj. Ja ću ga pojahati kao pravi delija. Pojahati i viknuti: „Đi-i-i-i“.

Od tog se vikanja zec probudi, pa pobeže preko polja. A putnik ostade i bez zeca i bez konja.