10 GREŠAKA KOJIMA SABOTIRAMO DOJENJE

Nekim majkama dojenje je uspešno od prvog dana, dok druge imaju niz poteškoća.

Nema ništa lepše i zdravije nego dojiti svoju bebu i uživati u tome. Nažalost, svega 15,9 posto žena uspeva isključivo dojiti do šest meseci detetova života.

Kada je dojenje u pitanju, svaka porodilja ima svoju priču. Dok jednima dojenje od prvoga dana ide bez problema, druge muku muče s mastitisima i bolnim ragadama ili tvrde kako nemaju mleka. Dojenje je nešto o čemu mnogi smatraju da znaju sve, ali retki se zaista edukuju. To ostavlja prostora raznim mitovima, pogrešnim savetima mama, baka, svekrva… kojima, najčešće nesvesno, sabotiramo dojenje svog deteta. Činjenica je da svaka žena može dojiti.

1. Prvih dana nakon porođaja nemamo mleka, pa dete nije potrebno često stavljati na grudi

U prva tri dana nakon rođenja deteta u dojkama nastaje prvo mleko koje zovemo kolostrum. Izlučuje ga se vrlo malo (2-20 mililitara), ali to je sasvim dovoljno za tek rođenu bebu, čiji je želudac veličine oraha. Prema količini i sastavu, kolostrum zadovoljava sve potrebe deteta u prvim danima života. On je veoma važan za dete i majku, decu štiti od infekcija te daje psihičku podršku i majci i detetu. Osim toga, majci ti prvi podoji pomažu jer kontaktom kožom na kožu i čestim dojenjem telo luči hormon oksitocin, koji pospešuje kontrakcije materice, omogućava njeno stezanje i sprečava dugotrajno krvarenje.

Česti podoji (minimalno osam puta tokom 24 sata) u prva tri dana jako su važni da bi beba „navukla“ dovoljno mleka za svoje buduće potrebe.

2. Nepravilan položaj deteta pri dojenju

Pravilno postavljanje dojenčeta na dojku jako je važno kako ne bi došlo do oštećenja bradavica ili zastoja mleka u dojkama. Ako beba nije u pravilnom položaju, neće pravilno sisati, a majka će imati bolne bradavice. Do bola u bradavicama najčešće dolazi kad detetova usta nisu dovoljno otvorena, pa jezikom pritiska bradavicu umesto dojke. Pljosnate ili male bradavice dobro je pre dojenja podražiti masiranjem. Prihvatite bradavicu između palca i kažiprsta, nežno je trljajte i pritom izvlačite. Nakon nekoliko takvih pokreta bradavica će postati kruta i beba će je lakše pravilno prihvatiti. Ponekadje to potrebno ponoviti i tokom dojenja, a možete upotrebiti i kockicu leda. S vremenom će bradavica postati ispupčenija, a i bolna neprijatnost će proći.

U prvih 24-48 sati nakon porođaja nastaje početna punoća dojki. To je normalna pojava, a posedica je veće količine krvi u dojci i pojačanog stvaranja mleka. Kod podoja na zahtev bebe i bez ograničenja trajanja podoja osećaj punoće dojki brzo nestaje. Ako pražnjenje mleka nije redovno, dolazi do zastoja mleka: dojka je otečena, bolna i teška, a koža napeta, sjajna i topla.

Često možete napipati manje ili veće kvržice koje nastaju nakupljanjem mleka u kanalićima. Za uspešno dojenje jako je važno prevenirati nastanak tog stanja, a to znači od početka primeniti pravilnu tehniku dojenja koja će omogućiti da dete češćim i redovnim podojima smanjuje količinu napetosti u dojci.

3. „Skupljanje“ mleka u dojci

Mnoge žene misle kako će dojenjem na zahtev i bez ograničenja trajanja podoja ostati bez mleka, te pokušavaju „skupljati“ mlijeko u dojci. Baš tada čine veliku grešku. Veoma je važno shvatiti da dojenje funkcioniše na principu „ponude i potražnje“, što znači: koliko mjeka beba uspe izvući, toliko će se i stvarati.

Beba treba sisati kad god poželi i koliko god želi, čime će zadovoljiti ne samo glad i žeđ nego i urođenu potrebu za sisanjem. Svako odlaganje i preskakanje podoja, zamena podoja adaptiranim mlekom, čajem ili vodom kako bi mleko nadošlo, poremetiće taj proces i narušiti proizvodnju mleka. Time se stvaraju idealni uslovi za stvarni manjak mleka, nezadovoljnu bebu i zabrinutu majku koja zbog skupljenog mleka može dobiti bolne upale (mastitis). Upravo je mastitis jedan od najčešćih uzroka preranog prestanka dojenja.

4. Mišljenje da imate loše i nekvalitetno mlijeko te dohranjivanje djeteta industrijskim pripravcima

Majčino mleko ne može biti loše ili nekvalitetno jer je mleko svake majke savršeno prilagođeno baš njenoj bebi i mijenja se u skladu s detetovim potrebama. Zato nijedan industrijski proizvod ne može u potpunosti oponašati majčino mleko. Ispitivanja su pokazala da je sastav majčinog mlijeka (udeo ugljenih hidrata, masti i proteina) prilično konstantan i ne varira jako zbog ishrane majke jer se u slučaju nedovoljnog unosa crpe rezerve u majčinu organizmu. No dugoročna lošija ishrana može negativno uticati na zdravlje majke. Zato je veoma važno da dojilja ima raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, koja je neophodna za očuvanje njenog zdravlja i pravilan razvoj deteta. Sve nutritivne sastojke i energiju dete crpi iz majčinog mleka te ih majka mora nadoknaditi izvorima iz vlastite ishrane.

Zato majka tokom dojenja ima povećane energetske i nutritivne potrebe. One su u proseku uvećane za 500 kcal, u zavisnosti od konstitucije majke i potrebama novorođenčeta. Najbolji pokazatelj jesu li te potrebe zadovoljene jeste održavanje telesne mase, pri čemu se kod dojilja toleriše maksimalni gubitak od 500 g mesečno.

Uravnotežena i zdrava ishrana tokom dojenja ne mora značiti veliku promenu u izboru i pripremi namirnica. Važno je da je izbor namirnica raznovrstan i da obroci sadržavaju namirnice iz svih pet preporučenih grupa – voća, povrća, mlečnih proizvoda, mesa i žitarica.

Velike količine mleka i mlečnih proizvoda, kako bi se proizvelo „bolje i kvalitetnije mleko“, mogu stvoriti kolike i grčeve kod beba jer kravlje mleko ima vrstu belančevina koju naš organizam teško vari. Za količinu mleka važno je da majka uzima puno tečnosti. Vodu nikako ne smemo zanemariti i zameniti drugim vrstama tečnosti. I da, u narodu je popularno da dojilja pije pivo kako bi se stvaralo više mleka. To je netačno i opasno za zdravlje deteta.

5. Mišljenje da ste ostali bez mleka

Kad prođe prvi osećaj napunjenosti dojki i uspostavi se normalan redosled dojenja, žene osete mekoću dojki i počnu strahovati da su ostale bez mleka. Bebe mogu plakati, jako često tražiti sisanje, ali to ne mora značiti da su gladne i da trebaju dohranu. Ne morate se bojati jer sve dok dijete redovno i na zahtjev sisa – mleko se stvara. Ako tada uvedete dohranu, nećete dati priliku dojenju jer dete neće imati priliku „navući“ dovoljno mleka za svoje potrebe.

Žena može izgubiti mleko samo u ekstremno stresnim situacijama, a i to je vrlo retko. Žene su dojile i u ratu, u vrlo teškim i nezdravim uslovima jer mleko ne može odjednom nestati. To je ipak dugotrajniji proces. Prolaktin, hormon zaslužan za stvaranje mleka, pojačano se luči kada smo pod stresom.

Važno je redovno dojenje, pravilna ishrana i uzimanje tečnosti, a bitno je i da dovoljno spavate i odmarate se te da detetu ne dodajete čaj, vodu ili adaptirano mleko kao pomoć. Ako niste sigurni da li je dete dovoljno sito, možete otići na testno dojenje kod pedijatra kako bi vam izvagali dijete prije i nakon podoja. Jako je važno da pratite broj mokrih pelena ako isključivo dojite. Dnevno morate izbrojati pet ili šest mokrih jednokratnih ili od šest do osam platnenih pelena. Isključivo dojeno dete od trećeg dana života mora imati najmanje tri stolice dnevno i tako prvih šest nedelja.

6. Često merenje deteta

Većina majki sa strahom se pita napreduje li dete. Najsigurniji i najprecizniji način jeste merenje prirasta mase deteta. Pritom treba paziti da se dete uvek meri na istoj vagi i po mogućnosti potpuno golo. Treba znati da deca rastu u skokovima, a ne prema stabilnoj krivulji. Dete ne mora svaki dan dobijati na masi, pa vas svakodnevno merenje može nepotrebno zabrinuti. Neka deca mogu na početku sporije napredovati, pa to posle nadoknaditi i obrnuto. Dovoljno je da jete merite jednom nedeljno.

Ono bi trebalo povratiti porođajnu masu od 10 do 15 dana nakon porođaja. Ako 15. dan nakon porođaja još nije povratilo porođajnu masu, potrebno je proceniti tehniku dojenja. Nakon toga poželjne vrednosti prirasta mase kreću se ovako: u prvom tromesečju oko 175 g nedeljno ili 750 g mesečno; u drugom tromesečju oko 140 g nedeljno ili 600 g mesečno; u trećem tromesečju oko 110 g nedeljno ili 450 g mesečno; u četvrtom tromesečju oko 70 g nedeljno ili 300 g mesečno.

7. Davanje vode ili čaja

Bebi do šest meseci starosti potrebno je samo majčino mleko, a nakon šestog meseca detetu treba davati dodatnu tečnost, ali ako se odlučimo za čaj, trebamo biti oprezni jer biljke nisu hrana koja se preporučuje detetu.

Majčino mleko se menja u sastavu od početka do kraja podoja, pa dete na početku podoja uvek dobije vodenasto mleko koje ublaži žeđ. Davanje čaja, čak i u malim količinama, može stvoriti probleme i mami i bebi. Davanjem čaja punimo želučić bebe, ali joj ne dajemo dovoljno hranjivih materija. Osim toga, time remetimo i uspostavljanje proizvodnje mleka prema principu ponude i potražnje jer će beba zbog privremenog osećaja sitosti imati veće razmake između podoja, piće manje mleka, pa će se i manje mleka stvarati.

8. Prestanak dojenja zbog majčine ili detetove bolesti, mastitisa, uzimanja lekova…

Ako ste prehlađeni i imate temperaturu, infekciju ste preneli na dete znatno pre nego što su vam se javili ikakvi simptomi bolesti. Dojenjem ćete zaštititi dete od te prehlade. Mnogo je lošije ako beba ne dobija vaše vredno mleko i antitela koja mu predajete, a bakterije koje imate već su joj ionako prenešene. Isto vredi i ako imate zastoj mleka i mastitis. Prestanak dojenja u tom trenutku loš je i za vas, i za proizvodnju mleka, i za samo dete.

Lečenje mastitisa uključuje redovno pražnjenje dojki, uzimanje dosta tečnosti, toplo-hladne obloge, obloge od listova kupusa koji izvlače upalu, snižavanje temperature i eventualnu antibiotsku terapiju, što isključivo može propisati lekar. Ako je uzimanje leka jedini izbor, naglasite lekaru da dojite, a on će pronaći adekvatan lek.

U slučaju bolesti deteta najvažnija je zdrava i adekvatna ishrana, što dete dobija u majčinom mleku, a dojenjem dobija i jednako važnu bliskost s majkom. Osim toga, bolesno dete može biti nervoznije, razdražljivije, može slabije jesti i brzo se umarati, pa je i zato podoj na zahtev te isključivo dojenje idealno.

9. Trudna sam – ne smijem više dojiti!

Ako ste trudni i želite dojiti, a nemate problema u trudnoći, možete nastaviti s dojenjem. Ne postoji nijedna studija koja dokazuje da je dojenje trudne majke negativno uticalo na nerođenu bebu. Jedite kako treba i odmarajte se kad god možete.

10. Upotreba šeširića za bradavice

Dojenje je prirodan proces koji najbolje napreduje ako se odvija na prirodan način. Šeširić za bradavice ne rešava problem bolnih bradavica i dojenja i trebao bi biti poslednje rešenje – kada ništa drugo ne pomaže. Dojenje je kombinacija instinkta, refleksa i učenja te za to treba imati dovoljno strpljenja, volje i samopouzdanja. Obično je potrebno nekoliko nedelja kako bi se majka i dete upoznali i kako bi prošle one početne poteškoće oko dojenja i preosetljivosti bradavica.

Pre upotrebe šeširića trebalo bi isprobati sve druge tehnike – od pravilnog položaja deteta kako se ne bi stvarale ranice i bol u bradavici, izvlačenja uvučenih bradavica, mazanja majčinog mlijeka na oštećene bradavice, istiskivanja mleka u slučaju tvrdih i punih dojki kako bi dete lakše primilo dojku te osetilo miris i okus mleka…

Upotreba šeširića može stvoriti mnoge probleme: bebe uz njih moraju snažnije sisati, brže se umaraju te posišu manje mleka; teže isprazne dojku do kraja pa je veći rizik od zastoja mleka; refleksi dojenja slabije se stimulišu bez direktnog kontakta majke i bebe te dolazi do manje proizvodnje mleka; deca se naviknu na šeširić i odbijaju dojku zbog razlike u tehnici sisanja; veći je rizik od infekcija, bakterija i gljivica; nepravilno namešten šeširić majci stvara bol, a detetu onemogućuje sisanje…

Izvor: http://www.roditelji.hr

Оставите одговор