KAD PREVIŠE MLEKA POSTANE PROBLEM

Rezultat slika za BREASTFEADING BABYManjak mleka smatra se uobičajenim i relativno čestim problemom novopečenih majki, međutim, u nekim situacijama i višak mleka itekako može postati problem. Najočiglednije posledice toga su otežano sisanje zbog prejakog mlaza mleka, kao i sporije napredovanje bebe, pa čak i – prestanak sisanja.

Prejak mlaz koji je posledica prevelike količine mleka stiže do bebinog grla brže nego što ona može da proguta. Beba se zato davi i postaje nemirna. Obično postaje opuštenija kako podoj odmiče jer masnije mleko usporava protok, tj. jačinu mlaza.

Glavni simptomi prejakog mlaza mleka su:

  • beba se davi, guta brzo i s naporom, posebno na početku podojaRezultat slika za BREASTFEADING BABY
  • grudi su često pune, mleko ističe u jakim mlazovima i van podoja
  • beba je nemirna na dojci, vuče bradavicu a onda joj se ponovo vraća, nervozna je, plače…
  • stolica može biti zelena, ponekad čak i sa malo krvi
  • beba ima grčeve, gasove ili često bljucka
  • beba je u početku dobro napredovala, ali je počela da zaostaje kako je problem rastao
  • beba retko zaspe na dojci, za nju je sisanje napor, a ne odmor
  • beba sisa samo zbog hrane, a ne zbog utehe
  • beba pravi grimase tokom podoja kao da nešto nije u redu sa mlekom
  • beba se često grči tokom podoja kao da ima problem sa stomakom

Srodna slikaProblem najčešće počinje između 3. i 6. nedelje posle porođaja i traje obično do bebinog 3. meseca kada se količina mleka prilagodi potrebama bebe.

Bebe čije mame imaju ovaj problem često dobijaju suviše onog prvog vodenastog mleka, a jako malo ili nikako zadnjeg, masnog mleka.

Prvo mleko je slatko i niskokalorično, ono gasi žeđ, dok od zadnjeg mleka beba pretežno dobija na težini i zasićuje. Između podoja uglavnom se proizvodi to vodenasto mleko koje izlazi prvo, pa ako ima više mleka nego što bebi treba, ona nikad ne sisa dovoljno tako da dođe do masnijeg mleka. Zato ove bebe naizgled dobro jedu, a slabo napreduju.

Problem je još veći ako bebu stavljamo na obe dojke jer je utoliko manja šansa da se kvalitetno hrani.

Takođe, masnije mleko je teže, sporije se vari , pa bebin stomak bude mirniji. Vodenasto mleko brzo prođe kroz creva, ne svari se u potpunosti pa stvara gasove, nelagodnost i zelenu stolicu. Takođe, lakše se povrati pa ove bebe češće bljuckaju. 

Šta je rešenje za prejak mlaz majčinog mleka:

Rezultat slika za BREASTFEADING BABY– nudite bebi da sisa kad god pokaže želju, čak i ako je prošlo jako malo od poslednjeg podoja. Što je kraće vreme između podoja, to je bebi dostupnije ono zadnje, masnije mleko.
– ako beba zadovoljno sisa na jednoj dojci, nemojte je prebacivati na drugu.
– ako dojka posle podoja još nije mekana i prazna, ponudite je bebi i tokom sledećeg podoja.

Ukoliko mleka ima zaista previše, ponekad može da bude potrebno 4-6 sati da se dojka isprazni. U međuvremenu se i druga dojka prepuni, ali telo dobija signal da mleka ima više nego što je potrebno pa se proizvodnja smanjuje. To je i cilj. Kada dođe vreme da se beba prebaci na drugu, puniju dojku, treba iscediti nešto mleka tako da oslabi mlaz.

Stvar se dakle rešava tako što se izbegava nuđenje obe dojke i tako što se doji što češće.

Kako se količine mleka budu smanjivale, majke mogu da pomisle da gube mleko jer dojke više nisu toliko tvrde. Međutim, ako su pelene i dalje redovno mokre (najmanje 6 dnevno) i beba redovno jede, a telo joj je tada opušteno, toliko da ponekad zadrema na dojci, problem je očigledno rešen.

U nekim slučajevima, međutim, problem se ne može jednostavno rešiti pa bebe tada počnu da odbijaju da sisaju. Ukoliko imate ovaj problem i ne uspevate da ga rešite, konsultujte pedijatra.

Rezultat slika za BREASTFEADING BABY

 

Izvor: http://www.demetra.rs

Оставите одговор