RAZVOJNI DEFORMITETI STOPALA

Stopala su temelj našeg tela, pa moramo posebnu pažnju obratiti na njihov razvoj. Početna loša briga o stopalima u detinjstvu, može uzrokovati kasnije probleme u drugim delovima tela (u nogama, leđima).

Razvojni deformiteti stopala koji se dijagnostikuju kod novorođenčadi nisu retki, i mogu da budu posturalni i kongenitalni. Posturalni deformiteti nastaju nakon normalnog formiranja dela tela, zbog neadekvatnog položaja fetusa u materici. Kongenitalni deformiteti predstavljaju strukturne anomalije nastale u toku organogeneze.

Tačan uzrok nije poznat, postoji velik broj teorija koje objašnjavaju njihov nastanak. To su embriološka teorija (zastoj u razvoju), teorija pritiska, neuromuskularne, vaskularne i teorije koštanih, mišićnih i ligamentarnih anomalija. Ustanovljen je i visok stepen porodične zastupljenosti, ali tačan način nasleđivanja nije poznat. Međutim, važno je da dijagnozu urođenih deformiteta stopala treba postaviti još u porodilištu, a to se čini na osnovu izgleda stopala.

U postularne deformitete se ubrajaju: Pes calcaneovalgus, Pes varus, Pes metatarsus varus posturalis, Pes equinovarus posturalis. Kongenitalni deformiteti su: Pes metatarsus varus congenitalis, Pes equinovarus congenitalis, Pes cavus congenitalis, Talus verticalis.

 

Rezultat slika za Pes calcaneovalgusPes calcaneovalgus

Relativno su česta urođena deformacija stopala kod novorođenčadi. Gornji deo stopala dodiruje prednji i donji deo potkolenice, a peta je okrenuta gore i upolje. Deformitet je korektibilan uz određene ortopedske i fizikalne postupke (korektivne gips šine, kinezi terapija), a postoji izražena tendencija ka spontanoj korekciji. Ovaj oblik deformiteta se odražava posturalno i kod dece koja u doba odojčadi spavaju na stomaku, pa se savetuje pozicioniranje bebinih stopala preko valjka ili urolanog peškirića. Takođe, kod izvesnog broja mališana  sa ovom anomalijom se kasnije razvije ravno stopalo.

 

Srodna slikaPes metatarsus varus (pes adductus)

Kongenitalna anomalija prednjeg stopala koje je uvrnuto unutra. Zadnji deo stopala je normalan.  Pes metatarsovarus prisutan je još na porođaju, ali se otkriva obično u kasnijim mesecima ili kad dete prohoda. Hod deteta s uvrnutim stopalima prema unutra čest je uzrok zabrinutosti roditelja i doktora. U 95 % slučajeva koriguje se spontano. Potreban je nadzor ortopeda. Leči se fizikalnim procedurama (istezanje skraćenih struktura) od rođenja, u težim slučajevima se postavljaju korektivni fiksatori. Ako postoji deformacija kod deteta koje je prohodalo, mogu se preporučiti antivarus cipele ili obične duboke cipele sa čvrstim lubom koje će nositi obrnuto (lijeva cipela na desnu nogu i obratno).

 

Srodna slikaPes equinovaqrus

Stopalo je u celini smanjeno – kraće i uvrnuto unutra, potkolenica je tanja. Taban gleda prema unutra, nazad i gore, u zavisnosti od težine deformacije. Deformitet je složen i uključuje više komponenti, a osnovne su: obaranje prednjeg dela i podizanje zadnjeg dela stopala, uvrtanje tabana, podizanje svoda stopala i primicanje prednjeg dela stopala ka srednjoj liniji. Lečenje urođenog krivog stopala mora biti rano, pravilno usmereno i progresivno, to mogu biti gipsane longete, bandažiranje stopala; fizikalna terapija – kinezi terapija, plastične šine zajedno sa vežbama; ortopedske cipele. Posebno je značajno praćenje i tretman posledičnih stanja do i nakon završetka rasta (antivarus cipele, korektivne šine).

Rezultat slika za ravno stopalo kod bebe

 

Talus verticalisPes talovalgus

Patološka ravna stopala kod beba  su težak deformitet. Stopalo je karakterističnog izgleda: unutrašnji tabanski svod je izrazito spušten i izbočen, a gornji deo povijen prema spoljnjem gležnju sa  udubljenjem i  dubokim kožnim naborom. U početku je lečenje neoperativno, a kasnije obavezno operativno.

 

Pes cavus

Srodna slikaPodrazumeva fiksiran položaj izdubljenog stopala, a može biti kongenitalni ili neuromuskularni. Prema kliničkoj slici postoji nekoliko vrsta deformiteta; običan pes cavus karakteriše izdubljena tabanska strana stopala sa petom u položaju lakog valgusa (upolje) ili neutralnom položaju, a oslonac je na glavi prve i pete metatarzalne kosti. Meka tkiva plantarne strane stopala su u kontrakturi. Prsti stopala mogu biti normalni ali su češće zgrčeni sa metatarzofalangealnim zglobovima u hiperekstenziji, a interfalagealnim u fleksiji.

Tegobe pacijenta u vidu bola pri hodu, zadebljanja i ulceracije kože tabana nastaju zbog poremećene statike i prenosa težine tela na glave metatarzalnih kostiju. Konzervativno liječenje (fizikalna terapija) je efikasno u blažim slučajevima. Hirurško lečenje je rezervisano za izražene deformitete .

 

Lečenje urođenih deformiteta stopala

Posturalni deformiteti stopala se najčešće spontano koriguju, a kod određenog broja dece je neophodno da se sprovede rehabilitacioni tretman. On se sastoji u izvođenju pasivnih vežbi istezanja, koje roditelji sprovode u kućnim uslovima, četiri do pet puta u toku dana. Teži slučajevi, koji ne reaguju na vežbe istezanja, zahtevaju i plasiranje korektivnih gipsanih longeti, koje se skidaju kada se sprovode vežbe i kad se dete kupa.

Pravljenje novih longeti se vrši na sedam do deset dana u prva tri meseca, a nakon tog perioda se menjaju na petnaest dana, do postizanja zadovoljavajuće korekcije. Korekcija ovih deformiteta se očekuje u roku od dva do četiri meseca, a redovne kontrole kod fizijatra treba da se sprovode i nakon prohodavanja, kada se po potrebi prepisuju i ortopedske cipele.

Za razliku od posturalnih, kongenitalni – strukturalni deformiteti stopala ne mogu da se spontano koriguju. Njihovo lečenje je kompleksno i započinje se neposredno po rođenju. Smatra se da su prve tri nedelje života zlatno doba za korekcije, jer su meka tkiva novorođenčeta još uvek elastična.

Lečenje kongenitalnih deformiteta podrazumeva konzervativni tretman koji se sastoji iz: kineziterapije – vežbi istezanja, termoterapije kao uvodne procedure (parafinoterapija), elektroterapije, plasiranja korektivnih gipsanih longeti. Ovi tretmani se sprovode u ambulantnim ili stacionarnim uslovima uz pomoć fizioterapeuta, a u toku tretmana se vrši i obuka roditelja za sprovođenje vežbi i u kućnim uslovima.

U slučaju nedovoljnog uspeha fizioterapeutskog tretmana, pristupa se hirurškoj intervenciji na mekim tkivima, odnosno na kostima kod starije dece. Postoperativno se plasira gips, a zatim se nastavlja sa postoperativnom rehabilitacijom, uz nošenje korektivnih gipsanih longeti i ortopedskih cipela.

Saveti roditeljima koji mogu pomoći da pravilno brinu o stopalima bebe ili  deteta:

– Menjati bebi položaj u krevetu nekoliko puta dnevno. Predugo ležanje u istom položaju, posebno na stomaku, može smetati razvoju stopala i nogu (posebno provocira varus).
– Ne oblačiti bebi uske čarapice i kratke zeke koje ogranicavaju pokrete nogu i stopala.
U fazi prohodavanja ne savetuje se upotreba dupka – šetalice, jer postojeći deformiteti mogu samo da se pogoršaju.
– Izabrati adekvatne cipele sa ojačanim unutrašnjim lubom koji će spriječiti da stopalo ide ka unutra. Ponekad se savetuje da se cipele nose obrnuto tj.leva cipela na desnoj nozi, a desna na levoj .
– Voditi računa o telesnoj težini deteta.
– Dozvoliti detetu da hoda boso po šljunku, pesku, travi.
– Što više vremena provoditi napolju sa detetom u šetnji, trčanju, vožnji bicikla.

Svaki razvojni problem koji bude uočen na vreme i kome se posveti posebna pažnja (vežbe, saveti, obuka) može biti uspjšno rešen-saniran. Tada ćemo uz zadovoljno dete imati i zadovoljne roditelje.

 

Hod na prstima

Rezultat slika za hod na prstimaHodanje na prstima je uobičajeno među malom decom koja prohodavaju, posebno tokom druge godine života. Ovo stanje obično spontano nestaje do tog uzrasta.

Povremeno hodanje na prstima ne bi trebalo da bude razlog za zabrinutost ni posle druge godine života, ali bi dete ipak trebalo odvesti na pregled kod ortopeda i neurologa .

Uporno hodanje na prstima kod starije dece, ili hodanje na prstima samo jedne noge, može da upućuje na neka druga stanja – kao što su cerebralna paraliza ili drugi problemi sa detetovim nervnim sistemom. Stalno hodanje na prstima kod zdrave dece zahteva lečenje.

Piše: Biljana Knežević, specijalista primijenjene fizioterapije, Udruženje fizioterapeuta Crne Gore

 

Izvor: https://www.roditelji.me

Оставите одговор