VAŽNE INFORMACIJE O POROĐAJU

Strahovi koje trudnica doživljava tokom trudnoće, a naročito pred sam porođaj, odluke lekara koje mora da prihvati, i briga njenih bližnjih da sve prođe u najboljem redu – može nekada da stvori osećaj kod žene da nema nikakvu kontrolu nad onim što joj se dešava. Žene kojima odgovara da svu odgovornost prebace na druge – medicinsko osoblje i članove porodice, lakše će se prepustiti. Ali, većina trudnica ima potrebu da „drži konce“ u svojim rukama.

Porodilište

Porodilište mogu da biraju trudnice koje žive u većim gradovima, ili u njihovoj blizini. To je kod nas slučaj jedino u Beogradu, jer u manjim gradovima postoji samo po jedno. U Beogradu, žene mogu da biraju između dva veća: GAK u Višegradskoj i GAK “Narodni front”, i tri manja – u KBC “Dr Dragiša Mišović”, u Gradskoj bolnici, zapravo Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC “Zvezdara” i u KBC “Zemun”. Takođe, u Beogradu postoji i mogućnost porođanja u privatnom porodilištu, tačnije u Specijalnoj ginekološkoj bolnici “Jevremova”.

Gde je najbolje?
Trudnice često pitaju gde je najbolje otići na porođaj, ali to je nemoguće reći. Od mnogo čega zavisi kakvo će da bude njhovo iskustvo i lični doživljaj. Većina žena se za naredni porođaj opredeljuje za isto, ali ima i onih koje odu u drugo porodilište. Drugi, i svaki naredni porođaj su uglavnom lakši (a time i lepši) – zbog fizioloških razloga, ali i zbog toga što je većina stvari poznata, strahovi su mnogo manji, ili ih uopšte nema.

Većina žena se opredeljuje prema mestu gde radi lekar koji im vodi trudnoću, ili prema određenom iskustvu koje su čule od žena koje su se porađale. Retko se opredeljuju po nekom drugom kriterijumu, na primer veličini (veća porodilišta pojedinim ženama daju osećaj sigurnosti, dok ih druge izbegavaju zbog gužve, pošto smatraju da će im se osoblje više posvetiti ako ima manje porodilja).

Ukoliko suprug želi da prisustvuje porođaju, to je sada moguće u svim porodilištima u Beogradu – uz odgovarajuću proceduru i novčanu nadoknadu. Želja da sve vreme bude sa bebom, takođe je kriterijum za izbor mesta gde će žena da se porodi. Ali, i specifičnosti kao što je porođaj u vodi – kod nas je to moguće u specijalnoj kadi, u kojoj porodilja provodi vreme dok se grlić ne otvori. To je izbor određenog broja žena – koje su, uglavnom, zadovoljne ovom varijantom porođaja.

Nažalost, sam čin rađanja se ne događa u vodi, što bi bilo izuzetno iskustvo za bebu, jer bi joj se omogućio postepen prelazak u novu sredinu, i nenasilan porođaj za nju i majku.

Izabrani lekar

Od nedavno je uvedena mogućnost izbora određenog lekara, koji će da prisustvuje porođaju, što je u velikoj meri smanjilo strah i neizvesnost pri odlasku u porodilište. Ne samo što žena zna ko će da je porađa, već i lekar poznaje nju i sve detalje vezane za njenu trudnoću. Stoga je mogućnost planiranja porođaja lakša. Jer, ako postoje određeni rizici, lekar lakše može da ih izbegne.

Međutim, izbor lekara i anesteziologa – ako je planirana primena epiduralne analgezije, ne mogu sebi da priušte sve žene – zbog toga što je ovo vanstandardna procedura, koja se dodatno plaća. Isti je slučaj i sa prisustvom supruga, partnera, ili osobe od poverenja na porođaju.

Klizma (klistiranje)

U našim porodilištima se pražnjenje creva porodilje sprovodi kao standardna procedura u fazi pripreme za porođaj. To se izvodi izazivanjem nadražaja toplom vodom i sapunicom, koja se ubacuje u čmar putem gumenog creva. Klistiranjem se smanjuje pritisak u stomaku, otklanja zatvor, i sprečava iznenadno pražnjenje creva na porođajnom stolu pri napinjanju – što bi moglo da dovede do infekcije bebe neposredno po rođenju. Ne sprovodi se svuda u svetu, jer se smatra da nije neophodno – naročito ako je žena imala spontano pražnjenje creva kada je počela da oseća porođajne kontrakcije, ili nakon prskanja vodenjaka kod kuće.

U našim porodilištima se klistiranje ne sprovodi jedino u situaciji kada je grlić toliko otvoren da nema vremena za klizmu, već žena mora odmah da ide u porođajnu salu. Nekada joj dozvole da upotrebi čepiće, ukoliko ih je donela, i tako malo umanji neprijatnost koju nosi ova procedura.

Brijanje predela oko međice

Kao i klistiranje, i brijanje spada u pripremu koja se obavlja neposredno pred ulazak u porodilište. Cilj je da se pripremi područje na kome će lekar da uradi epiziotomiju (rez na međici) u fazi napinjanja, pre samog izlaska bebe. Podeljena su mišljenja oko ove procedure: neki lekari smatraju da nije neophodna, bez obzira da li se radi epiziotomija ili ne, ili – ukoliko se radi, da je dovoljno da to bude samo na mestu gde će da se izvede rez. Kako se kod nas rutinski radi, preporuka je da žena sama obrije stidne dlake, kako bi izbegla osećaj stida zbog načina kako se to izvodi u porodilištu, ili da bar ponese svoj brijač od kuće.

Položaj u toku porođaja

Izbor položaja u kome će trudnica sačekati da se grlić otvori, kao i položaja u kome će da rodi bebu, u velikoj meri se razlikuje u zavisnosti, pre svega, da li se porođaj odvija kod kuće, u bolnici, ili u posebnim kućama za rađanje, kakve postoje u Americi – gde o porođaju brinu obučene babice, ali bez prisustva lekara, bez uobičajenih medicinskih procedura.

Za sve je „kriv“ Luj XIV
Od najranijih vremena, žene su rađale u: uspravnom položaju, stojeći, čučeći, klečeći… uz pomoć gravitacije. Ključnu ulogu u promeni položaja je po mnogima imao kralj Luj XIV – jer je voleo da posmatra kako se bebe rađaju. Pošto nije mogao lepo da vidi izlazak, jer su žene bile u specijalnim stolicama za porođaj, zahtevao je da budu u ležećem položaju. Neverovatno je da se takva odluka održala do današnjih dana. Moguće je da je to zbog toga što je i lekarima tako lakše, a za žene je to jedino manje naporno, kako je rekao jedan lekar – nego da rađaju nogama okačene o plafon. Na sreću, u nekim zemljama je to promenjeno, pa su ponovo u upotrebi specijalne stolice. Porodilje su na krevetu, ali u polusedećem položaju, ili se porođaj odvija na podu – u čučećem ili klečećem položaju.
Doktori Najls Njutn i Majkl Njutn navode više studija u kojima se dokazuje da je merenje snage istiskivanja kod maksimalnog napinjanja u sedam porođajnih položaja pokazalo da je ta snaga najveća u sedećem položaju. Čučanje menja oblik karlice, tako da dete lakše prolazi kroz porođajni kanal. Doduše, kada su pitali porodilje u kom položaju bi se najradije porađale, odgovori su bili različiti.

Sa svojim lekarom možete da se dogovorite u kom položaju ćete da budete tokom prvog porođajnog doba (doba širenja grlića materice) – sedećem, ležećem, stojećem. Uspravan položaj može da ubrza širenje grlića i spuštanje bebe pod uticajem Zemljine teže. Ležanje na leđima usporava ove procese i tako produžava porođaj.

U većini porodilišta nema mnogo izbora, žena sve vreme leži na krevetu, pa je preporuka da to bude na boku, najbolje na onom na kome je lekar slušao srčane tonove bebe. U fazi pred porođaj, kada se mešaju kontrakcije i naponi, dobro je da se menja strana ležanja na svakih 15 minuta, jer to pomaže spuštanju bebe. Od trenutka ulaska u porodilište, do faze napinjanja, lekari nemaju zahteve kada je u pitanju položaj, pa porodilja može da bira. Ali, za sam čin rađanja, lekar određuje položaj, a to je ležanje na leđima, sa nogama oslonjenim o držače na stolu kakvi su danas u najširoj upotrebi.

Žene kod nas nemaju izbora kada je u pitanju položaj za rađanje, jer se svuda primenjuje isti – ležanje na leđima. Nadajmo se da će i to jednom da se promeni.

Tip porođaja

Vaginalni porođaj može da se završi spontano (bez pomoćnih sredstava), forcepsom, ili vakuumskim ekstraktorom (instrumentima). O tome odlučuje isključivo lekar koji vodi porođaj. On će da upotrebi instrumente ako je došlo do zastoja zbog položaja bebe, ako postoji rizik po bebu zbog usporenih srčanih tonova, ili ako se žena dugo napinje i previše je umorna da bi nastavila, pa napinjanje nije dovoljno po proceni lekara.

Pripremljene trudnice (one koje su išle na psihofizičku pripremu), koje dobro poznaju tehniku napinjanja, mogu da preduhitre lekara – i dok on pripremi forceps ili vakuum, da snažnim i dobro usmerenim naponom izbace bebu napolje, i tako izbegnu završetak porođaja instrumentima.

Epiduralna anestezija

Danas je verovatno najčešće korišćeno sredstvo za obezboljavanje porođaja. Ako ste odlučili da se porodite uz epiduralnu anesteziju, na vreme se posavetujte sa svojim lekarom. Danas se to radi rutinski, skoro u svim porodilištima, razlika je samo u tome da li se dodatno plaća ili ne. Međutim, neophodno je da se utvrdi da li, možda, kod vas postoji neka kontraindikacija za primenu, što će se znati nakon konsultacija sa anesteziologom, koji će da sprovede tu metodu.

Važno je da znate da se epidural daje na određenoj otvorenosti grlića, i da do tada morate da primenite neki drugi način savladavanja kontrakcija. Najbolje je da to bude relaksacija, uz odgovarajući tip disanja Ukoliko je otvorenost grlića velika pri ulasku u porodilište, onda se epidural ne daje, jer biste se porodili pre nego što počne da deluje.

Lekovi

Sve odluke o dodavanju lekova tokom porođaja donosi isključivo lekar. Od 19 januara 1847. godine, kada je prvi put upotrebljen lek – tada je to bio hloroform, pa do danas, lekovi su uglavnom neizbežni u nekoj od faza ili tokom čitavog porođaja.

Zahvaljujući njima, porođaj danas može da se izazove – za to se uglavnom koriste vaginalete koje razmekšavaju grlić, da se ubrza, uspori, da se smanje bolovi, izazovu ili pojačaju naponi.

Upotreba lekova je sastavni deo savremenog porodiljstva. U svim situacijama kada “priroda zataji”, pa nešto izostane, lekovima se rešava problem. Nedostatak je što se rutinski primenjuju, tako da nekada predstavljaju dodatno opterećenje, jer već jake kontrakcije još više pojačavaju, ili previše “umire ženu”, pa ona ne učestvuje aktivno u porođaju.

Mogu da se dodaju na više načina, ali je uobičajeno da to bude intravenski – uvodi se igla u venu na ruci odmah po ulasku u porođajnu salu, i lekovi se po potrebi dodaju tokom porođaja.

Indukcija porođaja

Ne tako davno, stav lekara je bio da indukovani porođaj ima prednosti u odnosu na prirodni, jer može da se odvija u neko „pogodno“ vreme. Danas se ovo ne radi bez nekog dobrog razloga, jer se pokazalo da je za majku i bebu nabolje da sama priroda odredi kada je najbolje da se to desi. U jednom broju slučajeva je potrebna stimulacija – mali podsticaj “prirodnim snagama” koje dovode do porođaja. Međutim, veliki broj žena govori da su imale indukciju – jer intravensko dodavanje lekova poistovećuju sa indukovanim porođajem, a u suštini je to bila stimulacija. Nekada je samo prokidanje vodenjaka dovoljan podsticaj da se ubrza porođaj i izbegnu lekovi.

Epiziotomija

Kada govore o strahu tokom samog porođaja, većina trudnica kaže da se boje epiziotomije, a činjenicu da je nisu imale – doživljavaju kao veliki uspeh. Među lekarima i babicama postoje oprečna mišljenja o ovoj intervenciji,koja je prvi put urađena još 1742. godine u Irskoj, da bi se olakšao težak porođaj. Sve do polovine prethodnog veka, nije šire korišćena, da bi se danas primenjivala u 80-90 odsto kod prvog porođaja, i u 50 odsto slučajeva kod drugog i narednih porođaja. Kod nas se radi kao rutinska procedura – skoro uvek kod prvorotki, da ne bi došlo do cepanja međice. Kod drugorotki se primenjuje ako je druga beba znatno krupnija od prve, ili ako ima veći obim glave.

Epiziotomija je prvi put urađena još 1742. godine u Irskoj, da bi se olakšao težak porođaj. Danas se primenjuje u 80-90 % slučajeva kod prvog porođaja, i u 50 % slučajeva kod drugog i narednih porođaja.

Zagovornici epiziotomije iznose prednosti kao što je ušivanje pravilnih ivica reza, što je lakše nego kada treba ušiti raspuklo tkivo. Takođe, smatraju da napinjanje tako kraće traje, i da bebina glava lakše izlazi. Protivnici, pak, kažu da je epiziotomija nepotrebna, neprirodna, i da predstavlja neprijatnost.

Da bi se izbegla epiziotomija, tkivo mora da bude elastično. Zato treba raditi Kegelove vežbe, kao i lokalnu masažu, da bi međica ojačala i pripremila se za porođaj. Da li epiziotomiju treba raditi ili ne, ne treba odlučivati unapred, već u momentu pojavljivanja bebine glave. Ukoliko postoji rizik po majku – kao što je cepanje međice, ili po bebu – kao što je produžetak porođaja, svakako će da bude urađena.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut

Izvor: yumama.com

Оставите одговор