NORMALAN RAZVOJ PREPUCIJUMA KOD DEČAKA

Kod novorođenog dečaka prepucijum je obično dugačak sa uskim vrhom. Kod većine beba prevlačenje kožice nije moguće upravo zato što taj uski vrh ne može preći preko glavića. Unutrašnja sluzokožna površina prepucijuma je spojena sa sluzokožnom površinom glavića penisa. To takođe onemogućava prevlačenje prepucijuma preko glavića. Ta se normalna suženost ponekad nepravilno dijagnostikuje kao fimoza, što je prilično retko patološko stanje koje karakteriše stvrdnjavanje vrha prepucijuma i stvaranje beličastog prstena otvrdnulog tkiva. Činjenica je da normalna suženost u najranijem dobu nije fimoza. Reč je jednostavno o normalnoj fazi razvoja.

Spojenost prepucijuma sa glavićem penisa se često nepravilno naziva adhezijom ili slepljenošću. Kožica se najčešće odvoji od glavića između 3. i 5. godine života, ali nekada to traje i duže. Kod nekih dečaka je taj proces završen tek nakon puberteta.

Kako beba odrasta u dečaka, a dečak u muškarca, javljaju se brojne promene: vršak prepucijuma postaje širi pa se čini da postaje kraći kako penis raste. Membrana koja spaja unutrašnju površinu prepucijuma sa glavićem penisa spontano nestaje i omogućava prepucijumu da se odvoji od glavića. Prepucijum se tada može prevući preko glavića.

Prepucijum sadrži mišićna vlakna čiji je zadatak da vršak drže zatvorenim kada dete ne mokri. Zbog toga roditelji i lekari mogu pomisliti da je otvor manji nego što zaista jeste. Treba ispravno pregledati dečakov prepucijum kako bi se izbegle pogrešne dijagnoze.

\“Naduvavanje\“ prepucijuma

Postoji razvojna faza u kojoj se nekim dečacima prepucijum naduje tokom mokrenja zbog pritiska urina. To se može dogoditi ako se unutrašnji sloj prepucijuma odvaja ili se već odvojio od glavića, što se obično događa oko treće godine života – pre nego što se prepucijum može u potpunosti prevući preko glavića. Naduvavanje je znak da se događa normalno odvajanje prepucijuma od glavića. To je prelazno stanje koje nestaje kako prepucijum nastavlja svoj prirodni rast i razvoj te kako otvor na vrhu postaje još širi.

Ova pojava ne utiče na pražnjenje.

Ono ne može dovesti do povrede i nije razlog za zabrinutost.

Rast i sazrevanje penisa mogu trajati godinama – svaki se dečak razvija u svom ritmu. Kao što je opisano dalje u tekstu, sazrevanje prepucijuma se nastavlja i nakon puberteta.

Izgled penisa u najranijem djetinjstvu nije pokazatelj izgleda penisa u odraslom dobu. Polni razvoj nakon puberteta donosi brojne promene, koje uključuju i mogućnost potpunog prevlačenja prepucijuma preko glavića.

Krajem četrdesetih godina prošlog veka britanski pedijatar Gairdner je posmatrao 100 novorođenčadi i otprilike 200 dečaka različite dobi (do 5 godina starosti). Gairdner je otkrio da je kod 4% novorođenčadi prepucijum mogao biti potpuno prevučen preko glavića, kod 54% prepucijum se mogao prevući tek toliko da otkrije spoljašnji rub, a kod 42% se nije mogao otkriti čak ni vrh glavića. Takođe je rekao da je kod 6-mesečnih dečaka 80% njih još uvek imalo prepucijume koji se nisu mogli prevući. Do prve godine života taj je postotak spao na 50%. Do druge godine je otprilike 20% dečaka imalo prepucijum koji se nije mogao prevući preko glavića, a do treće godine ih je bilo otprilike 10%.

Gairdner je također zabeležio da u tom dobu odvajanje prepucijuma još nije bilo dovršeno te da je to bio razlog nemogućnosti prevlačenja kožice preko glavića. Rekao je da se prepucijum ne bi trebao nasilno odvajati jer to uzrokuje krvarenje i upalu. Gairdner je napravio i tabelu:

Međutim, Gairdner 1949. nije prikupljao informacije o dečacima starijima od 5 godina, što je neke autore navelo da pogrešno pretpostave da je hirurška intervencija nužna ako se do tog uzrasta prepucijum još uvek ne može prevući preko glavića.

Danas se zna da su brojke koje pokazuju procenat dečaka čiji se prepucijum mogao prevući preko glavića u Gairdnerovoj tabeli (koja datira iz 40-ih godina prošlog veka) previsoke. Nažalost, mnogi lekari i danas koriste te zastarele informacije, što dovodi do pogrešnog dijagnostikovanja fimoze kod zdravih dečaka te dovodi do nepotrebnih intervencija.

Kasnije studije su pokazale da tek 40-50% dječaka u dobi od 10 godina može u potpunosti prevući prepucijum preko glavića.

Danski pedijatar Jakob Øster je prvi proučavao i dokumentirao razvoj prepucijuma nakon 5. godine života i svoj rad je objavio 1968.

Øster je otkrio da se mogućnost prevlačenja kožice preko glavića povećava što je dečak stariji. On je bio školski lekar te je vršio preglede velikog broja dečaka školske dobi. U Danskoj se ne sprovodi obrezivanje novorođenčadi te su svi pregledani dečaci bili neobrezani. Øster je pregledavao dečake u dobi 6-17 godina od školske godine 1957/58 do 1964/65.

Klasifikovao je dva nivoa suženosti prepucijuma: prepucijum koji se ne može prevući (fimoza) i prepucij koji se može prevući uz poteškoće (sužen prepucij). Otkrio je da se procenat dečaka koji su imali fimozu ili sužen prepucijum proporcionalno smanjuje što su dečaci stariji.

A= postotak dječaka kod kojih nije moguće potpuno prevlačenje kožice

B= postotak dječaka kod kojih je moguće potpuno prevlačenje kožice

Østerovi podaci pobijaju Gairdnerove tvrdnje da je potpuno prevlačenje kožice moguće kod 90% petogodišnjih dječaka. Øster je otkrio da se prepucijum može u potpunosti prevući u 90% slučajeva tek u dobi od otprilike 16 godina.

Sva dalja istraživanja su ukazala na netačnost Gairdnerove tvrdnje, pokazujući da je Østerova tvrdnja zapravo ona koja ima težinu.

Nakon 18. godine života

U medicinskoj literaturi ne postoje studije o razvoju prepucijuma nakon 18. godine života. Nepotvrđeni izveštaji ukazuju da se većini od malenog broja muškaraca čiji je prepucijum uzak u 18. godini života, prepucijum kasnije rastegne i poveća tako da je potpuno prevlačenje prepucijuma preko glavića moguće i u ranim 20-im godinama.

Gotovo svi dečaci su rođeni sa uskim prepucijumom koji je spojen s glavićem. To je normalno fiziološko stanje i nije razlog za zabrinutost. Neki roditelji bezrazložno brinu da otvor prepucijuma nije dovoljno velik.

Prepucijum se nikada ne sme nasilno prevlačiti. Prevući će se kada je spreman. Nema „pravog“ uzrasta u kom prevlačenje mora biti moguće.

Uski prepucijum koji se ne može prevući preko glavića je normalan deo razvoja i obično ne stvara nikakve probleme. Prepucijum se obično spontano širi sve dok prevlačenje preko glavića ne postane moguće. Otprilike 50-60 % 10-godišnjaka ima prepucijume koji se ne mogu u potpunosti prevući preko glavića. To je normalno. Nakon puberteta se naglo povećava procenat dečaka koji mogu spontano i u potpunosti prevući prepucijum preko glavića.

Različite okolnosti mogu iritirati tkivo i uzrokovati otok, infekciju pa se događa da se prepucijum više ne može prevući preko glavića. Ako se dečaku prepucijum mogao prevući, a sada to više nije moguće, treba pronaći uzročnike problema. Ukoliko ne postoji neka infekcija, čest krivac je penušava kupka, uopšte različiti sapuni koji se koriste tokom kupanja.

Na kraju, ukoliko zaista postoji problem lekar urolog će posavetovati koji je najbolji način da što bezbolnije pomognete svom detetu.