PORODILJSKO ODSUSTVO ZA OČEVE: PRVI KORACI S TATOM

Očevi u Srbiji mogu da koriste porodiljsko odusustvo tokom prve godine života bebe.

Iako očevi u Srbiji mogu da odsustvuju s posla radi nege deteta tokom prve godine bebinog života, većina njih to pravo ne koristi.

Dobrivoje Lale Erić iskoristio je ovu mogućnost sa oba deteta. Ubrzo nakon rođenja sina, njegova tadašnja supruga dobila je posao u inostranstvu i on je preuzeo brigu nad njim.

Priznaje da mu u početku nije bilo lako.

„Tek kada je ostavljen sam sa bebom, muškarac vidi šta to sve podrazumeva. S druge strane pošto je to retkost kod nas, svi žele da ti pomognu.“

Podrška porodice je bila velikodušna i direktna, mada kaže da je bio „predmet mnogih dobrih šala“.

Mama kod kuće s bebom, a tata radi
Njegova supruga Silvija Đurić kaže da su se za dobro pripremili kako će podeliti obaveze tokom porodiljskog odsustva.

Povratak na posao joj je bio neobičan, činilo joj se da dani traju predugo. Međutim, često bi suprug dovodio bebu tokom pauze za ručak da svi provedu malo vremena zajedno.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u 2017. godini, u proseku je 42.366 korisnika mesečno ostvarivalo pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada zbog nege deteta i radi posebne nege deteta.

Ministarstvo ne vodi evidenciju u odnosu na svojstvo korisnika – majka, otac, usvojitelj, staratelj ili hranitelj deteta – iako je evidentno da to pravo uglavnom koristi majka.

Na osnovu podataka dobijenih od ogranaka lokalne samouprave i ranije rađenih anketa, pretpostavlja se da u prošloj godini ovo pravo koristilo oko 300 očeva.

Očevi nisu ni informisani da im je ova mogućnost dostupna, a oni koji su upoznati često ne koriste ovo pravo iz kulturoloških razloga.

Borivoje Obradović je dobio kćerku pre šest meseci i upoznat se s mogućnošću porodiljskog odsustva za očeve. Objašnjava da je razlog nekorišćenja bolovanja praktične prirode.

„Ako mama doji, beba ne može bez nje barem prvih pet-šest meseci. A bez tate može“, kaže on i dodaje da mu ne bi bio problem da bude sam s detetom, ako bi morao.

Erić kaže da je od mnogih očeva dobijao tehnička pitanja kako ostvariti ovo pravo i organizovati porodični život.

Najneočekivanija je bila reakcija prijatelja Nemca, trenutno nastanjenog u Beogradu, a koji je „doslovce, onako malo nadobudno, rekao da je to poput ‘onih Skandinavaca gore’ s obzirom da upravo radi za firmu sa sedistem upravo u tim krajevima.“

Zdraviji i produktivniji očevi

Novinar i psiholog Miša Stoiljković već nekoliko godina vodi emisiju „Tata, ti si lud“ na Radiju Beograd u kojoj se bavi roditeljstvom iz ugla oca.

Podstaknut ličnim roditeljskim iskustvom, razgovara sa očevima kako su deca uticala na njihov život.

„Mnogi su promenili način na koji rade, radno vreme, produktivniji su, kreativniji, neki čak kažu da su i bolji ljudi.“

Mlađi ljudi su mnogo otvoreniji za tu temu, oni su spremniji da se bave roditeljstvom, kaže on.

Plaćeno porodiljsko odustvo za majke u Srbiji od 365 dana je među dužim u Evropi, a mogućnost koja se nudi očevima prati pozitivne trendove u zakonima zemalja Evropske unije.

Erić veruje da to pravo treba iskoristiti, jer dolazi do boljeg povezivanja s bebom. Pošto je bio s decom kada su učila da hodaju, za njega su to „neprocenjivi trenuci“.

Kako na poslu reaguju na tatino odsustvo
U Centru za promociju nauke, gde radi, ovo nije neobična pojava. Nekoliko očeva je koristilo odusustvo radi nege deteta.

Zaposleni u nekim stranim kompanijima u Srbiji koriste ovu mogućnost. Ninoslava Petrović iz kadrovske službe u Telenoru kaže da od ukupnog broja zaposlenih, njih 800, šest odsto su porodilje i svake godine u proseku 100 zaposlenih dobije decu.

U 2017. godini dvojica muškaraca su koristila pravo na odsustvo radi nege deteta. Petrović kaže da se u ovoj kompaniji ne pravi razlika da li bolovanje koristi muškarac ili žena, već da roditelji imaju ista prava.

Posle isteka bolovanja, roditelji zaposleni u Telenoru mogu da koriste klizno radno vreme kako bi se uskladili s radnim vremenom vrtića ili kako bi duže provodili vremena s decom, a nekad mogu da rade i od kuće.

Međutim, za širu primenu ovog zakonski garantovanog prava, neophodno je da se država više angažuje, smatra Stoiljković.

Jedan od načina je da se o ovoj temi priča u medijima, kao i da se zaposlenima u javnim institucijama objasni koje su prednosti porodiljskog odustva za muškarce.

On spominje primer Skandinavije, gde je sistem podrške roditeljima razrađen.

„To je način da se žene što pre vrate na posao, ali i njihov pogled na svet“, kaže on.

„Oni to rade decenijama i istraživanja su pokazala da veći angažman oca dovodi do smanjenja nasilja u porodici.“

Daleko od Skandinavije

Plaćeno odustvo za očeve nije praksa ni u svim zemljama Evropske unije. U Francuskoj je prošle godine pokrenuta peticija da 11 dana plaćenog odustva za očeve po rođenju deteta budu obavezni, dok ga sada neki očevi koriste, a neki ne.

Očevi u Italiji, Grčkoj, Malti i Holandiji mogu da koriste samo dva slobodna, plaćena dana, nakon rođenja deteta.

Skandinavske zemlje prednjače – u Norveškoj očevi mogu da koriste 46 nedelja s punom platom ili 56 nedelja sa 80 odsto plate.

U Švedskoj roditelji dobijaju odusustvo u trajanju od 12 meseci, od čega istovremeno bolovanje za oba roditelja je dva meseca, a ostatak mogu da podele. Očevi mogu da iskoriste odsustvo i da budu kod kuće šest meseci do detetove sedme godine.

Kada bi takva mogućnost postojala u Srbiji, Borivoje Obradović bi je rado iskoristio.

„Ideš na posao u pola devet, vratiš se u osam uveče – to bi bila prilika da te dete upozna.“

Pominje slučaj kolege koji kaže da decu gotovo nije ni viđao dok nisu krenula u školu i išla kasnije na spavanje.

Stoiljković kaže da je iskustvo skandinavskih zemalja pokazalo da je veće prisustvo oca u životu dece dobro za sve: žene mogu više da se posvete sebi i karijeri, deca su stabilnija, a muškarci više vode računa o sopstvenom zdravlju.

Silvija Đurić kaže da je dragoceno za dete da može da provede dosta vremena sa oba roditelja.

„Nije isto kada ste s bebom par sati i ceo dan. I tako par meseci,“ kaže ona.

Ona dodaje kako bi i danas isto izabrala.

„Svi poslovi koje radimo su teški, ali malo koji te ispunjava na ovaj način“, zaključuje Dobrivoje Lale Erić.

Izvor: BBC na srpskom