Bebe pre rođenja provode neverovatnu količinu vremena u snu i tek oko tridesete nedelje počinje da se nazire ritam sličan onom kod odraslih, podeljen u četiri zasebne faze, od dubokog sna dobudnosti. Ključna razlika je, međutim, što i fetusi i novorođena deca najviše vremena provode u REM snu, za razliku od starije dece i odraslih ljudi, a ta se faza povezuje sa sanjanjem.
![\"image\"](\"http://static1.ringaraja.net/uploads/SRB/articles/3337/large/aeb311e17b77ea48718c13a3551d45ad.jpg\")
Naravno, nema načina da se utvrdi šta fetus sanja, a veruje se i da se ona vrsta složenih snova kakve sanjaju odrasli ljudi javlja tek oko pete godine života. Ali bebe u stomaku plivaju u moru taktilnih, zvučnih, gustativnih draži i pokreta i stoga je sasvim moguće da im REM spavanje služi za obradu ili uobličavanje sadržaja koje tokom dana nauče. „Očigledno je da fetusu rade čula i da ima potencijal da uči, te je moguće da sanja o onome što mu se tog dana desilo“, veli Piter Heper.
No izgleda da je REM spavanje važno za fetuse. Pojedini lekovi, uključujući i neke antidepresive, sprečavaju REM fazu, a ispitivanja na životinjama pokazuju da su fetusi kojima je bilo ometano REM spavanje kao odrasle jedinke anksiozniji, ne spavaju i ne dišu pravilno, a i u mozgu im se beleže nenormalni signali. Jedno objašnjenje je i da se prilikom REM spavanja podešava aktivacija moždanih ćelija kako bi kasnije besprekorno radile.
REM spavanje možda služi i kao vid pripreme mozga za trenutak kad će beba morati da se „probudi“. Da bi se desio prelazak iz sna u budno stanje, potrebno je da se usklađeno aktivira nekoliko moždanih struktura koje kontrolišu i disanje i otkucaje srca, i zato je važno da one „nauče“ da dovedu svoj rad u potpuni sklad. REM spavanje pobuđuje većinu ovih moždanih struktura i zato možda služi kao prilika za njihovo usklađivanje, za čas kad će majka prestati da održava bebu u životu snabdevajući je krvlju i kiseonikom, i njoj prepustiti upravljanje tim procesom.
Zanimljivo je i da „zevanje“ možda igra sličnu ulogu. Bebe u stomaku počinju da zevaju oko jedanaeste nedelje i ne prestaju do rođenja. „Izgleda da zevanje nije prosto otvaranje usta, već generalizovano zatezanje mišića“, kaže Olivije Valusinski, lekar opšte prakse iz Pariza, koji istražuje ovu pojavu. I fetus i novorođenče zevaju dvaput češće od odraslih i zatežu mišiće usta jedanput ili dvaput svakog sata. Izgleda da zevanje takođe podstiče prelazak iz mirovanja u period aktivnosti i, kao i REM spavanje, pobuđuje mnoge oblasti u mozgu koje održavaju budnost.
Izvor: http://www.ringeraja.rs