KAKO ODGAJATI EKSPLOZIVNO DETE

Većina roditelja nije pripremljena za neizbežne izlive besa koje mala deca ispoljavaju. Kako deca rastu, roditelji postaju strpljiviji, razvijaju roditeljske veštine i uče kako da taj bes kanališu i ublaže. Ili možda ne…

Kod neke decu bes i eksplozivnost ostaju i kada porastu. Jedno je kada dete teško 15kg besno gazi po stvarima u sobi, a nešto sasvim drugo kada to isto dete poraste i počne da baca stolice po kući. Ovakva deca imaju neki bes u svojim stomacima. Zagrebete površinu i desi se BUM. Učestalost, intenzitet i trajanje epizoda besa prevazilazi obrazloželje da dete jednostavno ima loš dan. Ako vaše dete uništava stvari, napada drugu decu ili se često tuče, shvatite to vrlo ozbiljno. Evo nekoliko saveta kako se ponašati u takvim situacijama.

Naučite nešto o besu

Bes je „borbena emocija“. Mi aktiviramo naš bes kada želimo da idemo u neku bitku, da se borimo i pobedimo. Odgovor našeg nervnog sistema je takav da se rad srca ubrzava, krv se šalje u mišiće tako oni postaju jači, a disanje se ubrzava pa dobijamo i više kiseonika. Ove telesne reakcije su dovoljno snažne da nadvladaju dete. Taj veliki biološki događaj izgleda pomalo zastrašujuće – čini se da je dete van kontrole.

Bes je zapravo sekundarna emocija. Vaše dete oseća drugu, primarnu emociju, i to je ona koju morate istražiti. Bes je najverovatnije posledica jedne od sledećih stvari:

 – Pretnje samopouzdanju (odbacivanje, viktimizacija, ugrožena prava), koja dolazi iz uobičajenih iskustava u detinjstvu, kao što su osećaj da su brat ili sestra važniji, nekonzistentne primene pravila, ponižavajuće i neprijatne grdnje na javnom mestu, nepravda prema drugima, osećaj nerazumevanja od strane drugih i slično.

 – Biologije: glad, nizak nivo šećera u krvi, umor ili bol

 – Stresa ili anksioznosti (usled razvoda roditelja, promene škole ili staratelja, predstojeći test, kontrolni)

 – Tuge (smrt bližnjih ili velike promene u životu)

 – Frustracije (problemi u komunikaciji, nedostatak spretnosti ili znanja, perfekcionizam i strah od grešaka, verovanje da je traženje pomoći znak neuspeha i sl.)

Ako uspete da prepoznate i pobedite primarnu emociju kod svog deteta, borba s besom neće biti ni potrebna.

Osnovni zdravstveni pregled

Proverite da li vaše dete redovno jede, da li doboljno spava i smanjite njegovu napetost. Da li dete ima previše obaveza i da zbog toga oseća pritisak? Roditelji su izuzetno slepi na dečji stres, ali on itekako postoji.

Tokom izliva besa budite mirni i empatični

Veoma je lako biti uvučen u isto stanje kao i dete. Umesto toga, morate ostati mirni i pomoći detetu da se smiri. Roditelji se lako zasite od dečijih histerija, ali hladnom reakcijom kojom ignorišete ovakvo dečje ponašanje samo dolivate ulje na vatru. Zato pokušajte smireno da razgovarate s detetom. Vodite računa o jeziku vašeg tela i sačuvajte miran ton. Vaš izraz lica treba da pokazuje empatiju i saosećanje. Ako vam dete dozvoli da mu priđete i zagrlite ga, učinite to. Pokažite mu da razumete da je njegov bes posledica tuge zbog nečega i dajte mu prostora i vremena da se sredi.

Vodite evidenciju

Zapišite svaki put kada dete pokaže bes. Zapište šta je prethodilo tome i kako se situacija rešila. Nemojte zaboraviti da zapišete šta ste vi i drugi oko vas radili, a ne samo vaše dete. Dodelite ocene od 0 do 10 po intenzitetu besa. Pratite koliko je bes trajao dugo, pa i to zabeležite. Nakon nedelju ili mesec dana, da li primećujete neki obrazac?

Kada započnete s promenama, želećete da znate da li se stvati popravljaju. Bes neće nestati preko noći, ali ako se dešava ređe, manje je intenzivno ili traje kraće, onda napredujete. Nemojte odustajati!

Razgovarajte o uzrocima kad sve prođe

Kada je dete besno, tada nije dobar trenutak za konstruktivan razgovor. Najbolje je da taj razgovor odložite. Kada sve legne na svoje mesto pokušajte da prepričate ceo incident i zamolite dete da vam pomogne da razumete šta ga je toliko naljutilo. Slušajte. Slušajte s ciljem da razumete vaše dete i njegove poglede. Nemojte se braniti niti ispravljati.

Na primer, ako dete kaže „Pustila se sestru da prva uzme biciklo. Ona uvek prva uzme biciklo“, nemojte se braniti da to nije istina. Umesto toga, jednostravno potvrdite njegova osećanja i verovanja: „Misliš da tvoja sestra uvek dobija biciklo pre tebe?“. „Misliš da ona ima veća prava od tebe, je li tako?“. „I ja bi se osećala kao ti da tako mislim“.

Pravilno modeliranje

Deca moraju da nauče da se agresijom ne rešavaju problemi. Ako vi koristite bes da privučete pažnju deteta i naterate ga da sluša, odmah prestanite. Vi ste model takvog ponašanja i vaše dete ga samo kopira.

Naučite dete kako da rešava probleme

Naučite vaše dete kako na pozitivan način rešava probleme. Na primer, pitajte ga sledeće: „Pored toga što si besan, kako na drugi način možeš pokazati da si nezadovoljan time što sestra prva dobija biciklo?“. Zatim, ponudite više rešenja: naizmenično, svakog drugog dana biciklo vozi sestra, ostavite papirić na biciklu na kome piše ko je sledeći po redu, izvlačite papirić, bacajte kockice…Probajte s jednim rešenjem nedelju dana, pa ako ne ide, pređite na drugo.

Kontrolisati bes je stvar izbora

Deca veruju da su drugi krivi za njihov bes i da su oni nevine žrtve jakih emocija koje obuzimaju njihovo telo. Naučite decu tehnikama relaksiranja – duboko disanje, tuširanje toplom vodom, izlazak u šetnju, slušanje muzike, vežbanje uz opuštanje mišića.

Izbegavajte rigidno crno-belo gledanje na stvari

U trenucima mira, pomozite detetu da preispita svoj crno-beli način razmišljanja. Mlađa deca obično na stvari gledaju crno-belo, bez sivih zona. Stvari su prave ili pogrešne, dobre ili loše, uvek ili nikada…Stvar je razvoja kada će dete početi da gleda na stvari iz više uglova, i doda malo kompleksnosti u ono u šta veruje. „Ti nisi ni dobar ni loš dečak, ti si moj voljeni dečak, divan na svoj način“. „Umesto što misliš da tvoja sestra uvek dobija biciklo pre tebe, probaj da razmišljaš ovako – dosta puta sestra prva dobije biciklo, ali ponekad i ja dobijem prvi“.

Ohrabrivanje

Deca koja su besna su i obeshrabrena, i mi moramo da im pomognemo da steknu samopouzdanje i da poboljšaju svoje odnose s ostalim članovima porodice. Sagledajte njihove dobre strane i skrenite im pažnju na to kako ste ponosni na nešto što su uradili za svoju porodicu. Povećajte tu pozitivnu interakciju i zabavite se. Ako stvari ne krenu na bolje, nemojte se ustezati ni da porazgovarate s dečjim psihologom. Nekoliko sesija, i bićete iznenađeni koliko to može pomoći.

Izvor: http://zelenaucionica.com