Dete koje od ranog uzrasta razvije dobre radne navike u izvršavanju školskih obaveza lakše će moći da se adaptira na novo okruženje i postigne dobar uspeh u školi.
Igra kao važan aspekt života svakog deteta i njen značaj za njihov rast i razvoj je česta tema među stručnjacima, roditeljima, vaspitačima. To i ne čudi, igra omogućava mališanima da razviju brojne društvene veštine, ali i telesne, poput koordinacije oko-ruka. Kroz igru deca unapređuju svoje fizičko i mentalno zdravlje. Međutim, kako deca pođu u školu tako se značaj igre smanjuje, a neke druge stvari dobijaju primat, kao što su rešavanje domaćih zadataka i učenje. Dete koje od ranog uzrasta razvije dobre radne navike u izvršavanju školskih obaveza lakše će moći da se adaptira na novo okruženje i postizaće dobar uspeh u školi, zato što je spremno da stiče nova znanja.
Da bi deca lakše ostvarila svoje snove, potrebno je da im roditelji prvo pomognu da razviju potrebne veštine. U većini slučajeva, akademski uspeh služi kao odskočna daska kako bi deca postigla sve ono o čemu maštaju. Dobre ocene u školi vode ka širokom spektru mogućnosti kada su buduće profesionalne karijere u pitanju. Zato bi trebalo da se investira u obrazovni razvoj dece, isto kao što se ulaže da bi se očuvalo i unapredilo mentalno i fizičko zdravlje mališana. Potrebno je da roditelji pomognu deci da učenje postave kao prioritet, tako što će, na primer, insistirati da mališani prvo završe domaći zadatak pre nego što odu da se igraju sa drugarima, ili se zabave na neki drugi način. Takođe, poželjno je da se roditelji aktivno uključe u školovanje svoje dece tako što će pokazati interesovanje za to šta su mališani tog dana učili na časovima. To će, kad tad, doneti prave rezultate. Osim toga, roditelji će tako moći da ostvare još prisniji odnos sa decom i pomognu im da pronađu svoje mesto i poentu učenja i obrazovanja u pomalo bezličnom akademskom svetu. I približe ih njihovim snovima.
Međutim, kao što se od odraslih ne očekuje da rade više od osam sati dnevno, tako ni roditelji ne bi trebalo da budu previše strogi i da nametnu deci previše naporan tempo ispunjavanja školskih obaveza. Više od nekoliko sati svakodnevnog učenja kod kuće, pored škole, na primer, je nešto što nije poželjno niti neophodno. Umesto priče o tome kako učenje treba da im bude važnije od svega, potrebno je da deca razviju zdrav osećaj za ravnotežu “školske obaveze – život van škole”. Roditelji treba da ograniče vreme za učenje kako ostali aspekti života njihove dece ne bi bili zapostavljeni, kao što su društvene i fizičke aktivnosti. Na primer, posle dva sata učenja, predložite im da se malo odmore i provedu vreme sa prijateljima, da odu na trčanje ili budu fizički aktivni na neki drugi način. Uspostavljanje ravnoteže “škola i učenje – privatni život” u ranom uzrastu pružiće deci priliku da isti princip primene i kasnije u životu kao studenti ili na početku svoje profesionalne karijere.
Potrebno je mnogo truda i vremena kako bi roditelji kod svoje dece razvili zdrave radne navike u izvršavanju školskih obaveza. Ne žalite za vremenom i trudom koji ste u to uložili, isplatiće vam se. Ne postoji bolji način kako da posavetujete decu da postignu uspeh u životu osim da se što više obrazuju. Kroz obrazovanje dete može da stekne veštine i znanje koje će mu jednog dana pomoći da ostvari svoje snove. Ukoliko im na pravi način približite školu i školske obaveze i ohrabrite da budu još bolji đaci, obrazovanje će odigrati veliku ulogu u emocionalnom i intelektualnom razvoju deteta.
Izvor: https://novakdjokovicfoundation.org