PRIPREMA DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU

Kalendarski uzrast dece nije garancija njihove pripremljenosti za polazak u školu, s obzirom da se deca razlikuju prema svojim intelektualnim sposobnostima, interesovanjima, emocionalnom i socijalnom stepenu zrelosti. Današnji uslovi nastave postavljaju složenije zadatke, pa je za ostvarivanje nastavno-školskog programa neophodna i odgovarajuća pripremljenost dece, koja će im omogućiti da se što lakše uključe u školski život, red, rad i uspešno savlađivanje školskih obaveza.

Polaskom u školu, dete menja način života. Ono dolazi u sredinu gde vladaju poseban red i disciplina i gde osnovu njegove aktivnosti ne čini više igra, već plansko sticanje znanja, navika i veština. Stoga je priprema dece za polazak u školu dugotrajan proces (dete se ne može pripremiti za školu za samo nekoliko dana) i zahteva dosta smišljenosti, znanja, razumevanja, takta, poverenja i zalaganja odraslih.

Često postavljanja pitanja za polazak deteta u školu

1. Mora li dete pre upisa u prvi razred da zna da čita i piše?

Naravno da NE. Za učenje čitanja i pisanja ima vremena u toku školske godine, vreme koje biste hteli posvetiti učenju čitanja i pisanja možete upotpuniti igrama za razvoj motorike prstiju, koncentracije, pamćenja, razumevanja i slično. Sa druge strane, mnoga će deca spontano započeti procese čitanja i pisanja pre škole, bilo bi pogrešno u takvim slučajevima uskraćivati im to podučavanje.

2. Ako dete već zna da čita i piše, hoće li mu to odmoći u prvim danima škole?

Detetu to neće stvarati poteškoće.U odeljenju se primenjuje i individualni pristup, učitelj/učiteljica deci koja su već savladala gradivo omogućuje rad na drugim, složenijim sadržajima.

3. Šta znači „spremnost za školu“ i koje veštine dete treba da savlada pre polaska u školu?

Uobičajeno je govoriti da je spremnost za školu pitanje razvoja intelekta i percepcije, no očito je da ona uključuje i ostale stvari kao što su pažnja, živahnost i sposobnost da se izdrži rad u školi. S druge strane, za uspeh u školi jako je bitna i emocionalna i socijalna zrelost koja varira od deteta do deteta.Zbog toga se provodi psihološko ispitivanje koje nam daje detaljnije podatke o svakom detetu.

Izuzetno je dobro da dete razvije svoju samostalnost u korištenju toaleta, da se zna samostalno svući i obući, brinuti se o svojim stvarima, da zna jesti bez pomoći, da se zna pravilno ponašati u grupi vršnjaka i prema starijima.Nastojte da dete upamti svoje ime i prezime, broj telefona i imena roditelja.

4. Kako kod deteta razviti pravilan pristup školi?

Dete poput sunđera upija sve vaše rečenice, a još više vaše radnje. Ne plašite ga školom, radije se pred njim s veseljem prisetite svog boravka u školi, govorite o tome kako imate poverenja u njega, kako će on uz trud savladati gradivo, napravite male rituale od kupovine prvih stvari za školu, posebno obeležite prvi dan škole… Kad krene školska godina, uključite se u školske aktivnosti koje su namenjene roditeljima, svaki dan odvojte vreme u kojem ćete se posvetiti svom školarcu, učite zajedno sa njim, iskazujte zainteresovanost, pohvalite svaki uspeh vašeg malog đaka.

5. Primećujem da se moje dete boji škole.

Najverovatnije se radi o strahu od odvajanja.Mnoga se deca prvih dana ili nedelja mogu imati osećaj straha jer se susreću s mnogo novih stvari odjednom. Razgovarajte s njime, dokučite šta ga najviše plaši – neka se boje da ih niko neće dočekati kod kuće, druge je strah glasne dece i slično. Pomozite detetu tako što ćete mu reći da ste se i vi plašili kao mali, i da ste taj strah prevladali i s vremenom jako zavoleli školu. Isto tako nemojte mu s početkom školske godine natovariti mnogo novih obaveza, dopustite mu da se navikne na novi raspored.

6. Moje dete nije naviklo samo sticati prijatelje, nije išlo u vrtić i nema iskustvo „života u grupi“.

Povedite dete u park ili na druženje s decom iz komšiluka (pozovite nekoliko njegovih vršnjaka na druženje), pokažite mu kako se upoznajemo, kako se uključujemo u igru i slično. Zajedno se igrajte društvenih igara u kojima uvek neko izgubi ( Čoveče ne ljuti se i slično) – na taj način dete uči kako prebroditi prve poraze, ali uči i sarađivanju u igri. Isto tako vrlo je važno da dtet nauči da deli i poštuje tuđe stvari.

7. Moje dete je razigrano i nema osećaj reda.

Roditelj može pomoći detetu da razvije osećaj odgovornosti tako što će da ga zamoli da svoje stvari uvek stavi na određeno mesto. Počnite s jednom ili dve – na primer cipele i jaknu. Nakon što ga pohvalite svaki put kad to uradi dobro i vi vidite da je taj deo „usvojio“, možete dodati nove zadatke. Nauči li kod kuće da sve ima svoje mesto, lakše će mu biti u školi u kojoj se očekuje da izvršava radne zadatke. Važno je da dete već u toku neposredne pripreme za polazak u školu dobije u svom domu vreme i prostor za neometan rad. Dovoljno je osloboditi jednu policu za školske knjige i pribor i osloboditi kuhinjski sto u jednom periodu dana, te omogućiti detetu da radi u relativnom miru.Važno je da to bude uvek isto mesto, da ga dete doživi kao svoj prostor za rad i slično. Za početak je dovoljno da dete na tom mestu rešava manje zadatke u od 10 minuta a zatim da to vreme postepeno produžimo do 30 min neposredno pred polazak u školu.

Neka deca ne žele sedeti, nisu navikla na takav način rada – detetu ponudite zanimljive igre i aktivnosti koje se igraju za stolom i pridružite mu se u igri.

8. Moje se dete uvek rasplače kad doživi neuspeh.

U našim školama, nažalost, još uvek vlada takmičarski stil podučavanja.U drugom razredu se započinje sa ocenjivanjem. Dobro je na vreme upoznati dete s činjenicom da će ga u školi ocenjivati i porediti s drugom decom. Posebno treba naglasiti da njegova uspešnost u školi neće uticati na Vašu ljubav prema njemu. Ali, isto tako mu pokažite da vežbanjem neke aktivnosti može napredovati i postati sve bolji, da je vredno truditi se.Društvene igre, kompjuterske igrice i slično, izuzetno su dobre aktivnosti, ali i telesne aktivnosti i sport.

9. Što ako nakon škole nema nikoga kod kuće?

Ostajanje deteta samog kod kuće zajednički je problem deteta i roditelja.Potrebno je dobro proceniti da li je vaše dete spremno na to i dobro razmisliti o svim drugim mogućnostima brige za dete dok nije u školi. Svako dete je individua i teško je reći kad je pravi uzrast za samostalno ostanajanje kod kuće i ako procenite da je vaše dete sposobno ostati samo (pa makar i kraće vreme) potrebno je: porazgovarati s detetom i saznati njegovo mišljenje o tome, učiniti sve što možemo za njegovu fizičku sigurnost, smisliti način komunikacije s detetom dok je samo (telefon i sl.), planirati zajedno s detetom što će raditi dok bude samo… Najvažnije je ne preterati i ne zloupotrebiti spremnost deteta da bude samo – je li stvarno ta solucija nužna?

10. Dete ne izgovara sve glasove tačno, može li mu to predstavljati problem u školi?

Najmanje godinu dana pred polazak u školu, trebalo bi obratiti pažnju na detetov izgovor glasova i u slučaju da postoje teškoće uputiti ga logopedu. Svako odstupanje u govornom i jezičnom razvoju ozbiljan je znak da bi dete moglo imati teškoće u usvajanju čitanja i pisanja.

Testiranje dece za polazak u školu

Čemu služi testiranje ?

Testovi služe, pre svega, stručnoj službi škole (psiholog/pedagog) i učiteljima budućih prvaka. Podaci koji se dobiju prilikom anketiranja roditelja i testiranja deteta omogućuju:

– Da se upozna dete koje kreće u školu (njegove sposobnosti, potencijali, socijalna i emocionalna zrelost, njegove osobenosti…) kako bi se pratio njegov razvoj i napredovanje

– Da se ujednače odeljenja prvog razreda (to znači da se formiraju po sastavu približno ista odeljenja)

– Da se dobije opšta slika o nivou psihofizičkog razvoja sve dece koja polaze u školu (stepen pripremljenosti cele generacije)

– Da se otkriju deca koja mogu da imaju teškoća uučenju i prilagođavanju na školsku sredinu

Šta roditelji treba da znaju o testiranju

Kroz razgovor sa roditeljem, dečiji crtež porodice, razgovor i druženje sa detetom i primenu samog testa, psiholog/pedagog škole nastoje da steknu što potpuniji uvid u celokupni dotadašnji razvoj i iskustvo deteta, kako bi se videlo koliko je dete spremno za polazak u školu. Psiholog/pedagog testiranje mutvrđuju:

– Stepen razvijenosti detetove grafomotorike, pamćenja i govora

– Prate njegova dotadašnja opšta znanja, način mišljenja i zaključivanja, način usmeravanja i održavanja pažnje

– Registruju kojim pojmovima i veštinama je dete već ovladalo od onih koji su značajni za usvajanje nastavnog gradiva

– Kako rešava neke praktične probleme

– Koliko je emocionalno i socijalno zrelo

Kako da roditelj pripremi dete za testiranje u školi?

Testiranjem se ne ispituje nešto što se može naučiti za dva -tri dana, niti se proverava stepen znanja iz budućih školskih predmeta (računanje, pisanje), već se ispituje sposobnost deteta da ta i druga znanja usvoji i primeni kada krene u školu.

Ponašanje deteta prilikom ispitivanja i uspeh na testu mnogo zavise od celokupnog dotadašnjeg razvoja deteta. Stoga su nepotrebne i pogrešne sve specijalne pripreme deteta za testiranje, jer se njima ono samo zastrašuje ili opterećuje da uči napamet pitanja i odgovore iz testa.

Detetu ćete najviše pomoći i najbolje ga pripremiti za testiranje ako mu objasnite da će se tamo dešavati njemu poznate stvari-da će da crta i razgovara, da odgovara na neka pitanja i da rešava neke zadatke, da će nešto da zna a nešto neće i da ne mora da zna baš sve odgovore na pitanja i da sme da pogreši.

Izvor: http://www.edu-soft.rs