Pojam porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta
Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.
Treba podvući da sam Zakon (Zakon o radu određuje dužinu trajanja ovog odsustva i ko ima pravo da ga koristi) ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.
Otac deteta može da koristi i pravo na porodiljsko odsustvo, i to u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete traje ukupno dve godine.
Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od 5 godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti u razvoju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koristi i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.
Nosioci prava na naknadu zarade
Pre svega, polazimo od toga koja lica po novom zakonu imaju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odustva sa rada radi nege deteta. Pre stupanja na snagu novog zakona pravo na naknadu zarade su imale samo zaposlene porodilje i porodilje koje su obavljale samostalnu delatnost (preduzetnice). Sada je ovaj krug lica proširen, novi zakonom su predviđene dve kategorije.
Prva kategorija ostvaruje pravo na naknadu zarade/plate i odnosi se na zaposlene kod poslodavca. Drugu kategoriju čini pravo na ostale naknade koje ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:
– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,
– po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,
– kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,
– po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.
Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.
U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, napravljen je pozitivan pomak u smislu značajnog proširivanja kruga lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to više nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu. Sada se za majke radno angažovane van radnog odnosa, svi ti prihodi uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do sada bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice. Ovde je naročito značajna činjenica da, po novom zakonu, i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece učinjen je korak unazad, jer je dužina trajanja odsustva umesto dosadašnje dve godine svedena na 365 dana.
Istovremeno korišćenje prava od strane oba roditelja
Prema novom zakonu oba roditelja mogu istovremeno da koriste određena prava iz ovog zakona za decu različitog reda rođenja, što prema odredbama starog zakona nije bilo moguće. Ovo konkretno znači da ukoliko se desi da majka ispuni uslove za započinjanje korišćenja porodiljskog odustva sa novim detetom, a još uvek nije do kraja iskoristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege prethodnog deteta (najdalje do pete godine života deteta), otac deteta može da preuzme pravo na korišćenje posebne nege deteta (pravo vezano za prethodno dete), dok majka istovremeno može da ode na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta sa sledećim detetom. Ovde je načinjen napredak u jer se po prethodnom zakonu majci sa otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom automatski prekidalo ranije odsustvo.
Utvrđivanje visine naknade zarade
Najveće promene su nastupile u pogledu utvrđivanja visine naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.
Prema starom zakonu naknada zarade za zaposlena lica utvrđivala se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog, uvećane za minuli rad, za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, a za preduzetnice u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u istom periodu, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.
Za lica koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, odnosno koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju uzimalo ce 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike. Ovako utvrđen pun iznos naknade zarade pripadao je zaposlenim licima i preduzetnicama pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, više od šest meseci neprekidno. Ukoliko su porodilje radile tri do šest meseci neprekidno pre početka porodiljskog odsustva, pripadalo im je 60%, a za manje od tri meseca 30% od proseka unazad 12 meseci pre porodiljskog odsustva. Za lica koja su neposredno pre ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo bila u radnom odnosu više od šest meseci neprekidno, mesečni iznos naknade zarade nije mogao biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata.
Novi zakon uvodi radikalne promene. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, umesto osnovne zarade uvećane za minuli rad uzimaju se u obzir sva primanja koja imaju karakter zarade kao što su putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci, što je pozitivna promena.
Umesto 12 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva, sada se kao period za utvrđivanje osnovice naknade zarade uzima period od 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće. Ovo zakonsko rešenje praktično znači da isplata naknade plate tokom trudničkog bolovanja ne ulazi u osnovicu, samo prihodi ostvareni u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja. Konkretno, ukoliko zaposlena započne sa bolovanjem zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće npr. u četvrtom mesecu trudnoće, za utvrđivanje osnovice uzimaju se prihodi ostvareni pre tog meseca, a naknada zarade koju će uplaćivati poslodavac, odnosno Fond za zdravstvo, od četvrtog meseca pa do kraja trudnoće, neće ulaziti u osnovicu. Ova promena je pozitivna za porodilju koja je imala primanja svih 18 meseci koje prethode mesecu u kome je prestala da radi, jer je u tom periodu mogla da ostvari topli obrok, stimulaciju, bonuse, što su primanja koja ne može da ostvari tokom trudničkog bolovanja.
Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja, kao što je navedeno, bruto obračunsku vrednost (računaju se i minuli rad, putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci). Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (dakle ne i za vreme odsutva sa rada radi nege deteta), ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Prema navedenom, umesto da se za mesece u kojima nema zarade uzima 50% prosečne mesečne zarade, sada se za te mesece uzima podatak od 0 dinara. Ovo konkretno znači da iako trudnica pre prestanka rada zbog trudnoće nije u svih 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada ostvarila primanja, zbir svih primanja se u svakom slučaju deli sa 18 i tako se dobija mesečni iznos naknade (npr imala je devet plata, one se saberu i podele sa 18 i tako se dobije mesečni iznos naknade). Ova promena je izrazito negativna za trudnicu koja je zasnovala radni odnos neposredno pre ili nakon saznanja za trudnoću, jer se zbir svih primanja deli na 18, iako nema 18 zarada, odnosno plata, a trudničko bolovanje, kao što smo naveli, ne ulazi u osnovicu. Takođe, maksimalna mesečna osnovica više nije pet, već tri prosečne zarade. Pun iznos zarade je do sada bio garantovan tokom čitavog trajanja porodiljskog odustva i odsutva sa rada radi nege deteta svima koji su pre započinjanja porodiljskog odsustva imali 6 meseci radnog odnosa, odnosno samostalne delatnosti (dakle računalo se i trudničko bolovanje), dok je sada minimalna zarada zagarantovana samo tokom porodiljskog odsustva (koje traje dok dete ne navrši tri meseca života) licima za koja je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade u periodu pre prestanka rada zbog trudničkog bolovanja, ili porodiljskog, ako nije bilo trudničkog bolovanja (npr porodilja je imala devet plata, one se saberu i podele sa 18-tako se dobije mesečni iznos naknade, s tim što do navršetka tri meseca od dana porođaja ima garantovanu minimalnu zaradu, dok za negu deteta iznos može biti manji od minimalne zarade).
Ovde je jasna namera zakonodavca da eliminiše pojavu radnih odnosa koji se zasnivaju isključivo i jedino u svrhu obezbeđivanja isplate porodiljskog odsustva. Kako je do sada i trudničko bolovanje ulazilo u osnovicu, i bilo je potrebno 6 meseci uplate doprinosa, računajući i trudničko bolovanje, da se obezbedi minimalna zarada, mogući su bili primeri u praksi u kojima trudnica nije provela nijedan dan na radu, a imala je minimalnu zaradu (npr zasnuje radni odnos prvog aprila, istog dana otvori trudničko bolovanje koje traje 6 ili više meseci, sve do otvaranja porodiljskog, i time obezbedi bar minimalnu zaradu). Sada se praktično zahteva da postoji 18 meseci rada za koje su plaćeni doprinosi. Ukoliko je taj broj meseci manji, manja će biti i naknada. Ovo će, s jedne strane sprečiti pojavu „fiktivnih” radnih odnosa, ali će nažalost pogoditi i trudnice koje su provele u radnom angažovanju manji broj meseci od predviđenih 18.
Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.
Postupak ostvarivanja prava na naknadu zarade, odnosno plate
Po prethodnom zakonu obračun i isplatu naknade zarade vršio je poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenima. Poslodavac podnosi zahtev za refundaciju sredstava, zajedno sa dokazima da je isplatio naknadu zarade zaposlenoj porodilji.
Po sadašnjem zakonu, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Ovo značajno olakšava postupak i porodiljama i poslodavcima, jer više nije neophodno da se prikuplja obimna dokumentacija kojom se dokazivala visina zarade u prethodnom periodu koji je ulazio u osnovicu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose, odnosno neto iznos. Prilikom isplate neto iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, ne vrši se umanjuje se po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade, odnosno naknade plate, dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.
Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.
Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na račun objedinjene naplate.
Značajna novina je i to što porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve porodilje koje se svrstavaju u grupu koja prima ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
Zaključna razmatranja
Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi i pozitivne i negativne promene. Osnovna mu je namera da se zaposlenim porodiljama koje su bile u radnom odnosu u celokupnom periodu koji ulazi u osnovicu, obezbedi pun iznos naknade, odnosno 100% od svih primanja koja imaju karakter zarade (minuli rad, putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci), što je korak u dobrom pravcu, a da se porodiljama koje nemaju 18 meseci zarade, odnosno plate naknada tokom odsustva sa rada srazmerno umanji. Ovo jeste učinjeno pre svega da se spreči pojava zasnivanja radnih odnosa do kojih dolazi samo zbog isplate porodiljskog, ali u praksi to znači da porodilje koje su zaista bile radno angažovane u nekom periodu koji je kraći od 18 mesec bivaju uskraćene za svoju realnu zaradu, čak im ni minimalna primanja nisu zagarontavana tokom odsustva sa rada radi nege deteta, što teško može da se nazove dobrim rešenjem.
Isto tako, dobro je da je postupak ostvarivanja prava maksimalno uprošćen jer je dokumentacija koju je potrebno dostaviti opštinskoj/gradskoj upravi zaista svedena samo na neophodnu. Korak u pravom smeru je i činjenica da naknadu zarade više ne čini samo osnovna zarada zaposlenog i minuli rad, već i sva druga primanja koja imaju karakter zarade, ali s druge strane imamo korak unazad priznavanjem samo neto naknade za porodilje koje primaju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (preduzetnice, angažovani po ugovoru…).
Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.
Autor: Milan Predojevic
Izvor: https://poslovi.infostud.com