ULOGA PARTNERA U TRUDNOĆI

Trudnoća i rana briga o detetu nisu rezervisane samo za mamu

Značaj aktivnog učešća partnera za vreme trudnoće doprineo je da se danas više ne govori o ženi – trudnici, već o trudničkom paru. Suprotno mišljenju da su trudnoća i rana briga o detetu rezervisani za majku, uloga partnera je nezamenljiva još od trenutka planiranja porodice i začeća.

Od momenta kada se sazna za trudnoću, muškarac i žena su aktivni i ravnopravni učesnici u pripremanju za rođenje bebe. Nema osnova za mišljenje da je jedino uloga majke važna. Kada se dete rodi, kompetentnost oba roditelja ogledaće se u tome koliko su oni osetljivi i spremni da prepoznaju i reaguju kako treba na potrebe bebe.

Beba oseća tatu i pre rođenja

Muškarac tokom trudnoće posredno učestvuje na dobrobit svog deteta, preko svog odnosa sa ženom. Njeno fiziološko i psihološko stanje odraziće se na tok trudnoće i zdravlje bebe. Budući otac zato ima zadatak da pruži takozvanu socijalnu podršku ženi. Ovaj pojam se odnosi se na razmenu, potvrđivanje, emotivnu i praktičnu pomoć koju pružamo nekome u periodima kada su posebno osetljivi.

Podrška koja joj bude pružena uticaće na značenje koje žena pridaje trudnoći, na njene reakcije na ono što se dešava, pa i na sam ishod porođaja. Partner je tu da joj pruži emocionalnu toplinu i zaštitu, da pokaže razumevanje i toleranciju. Njegova uloga će biti da blokira stres i sve negativne uticaje koji mogu nepovoljno da utiču na ženu i dete.

Ljubav i posvećenost koju pokazuje partner omogućiće ženi da, neopterećena, odmorna i sigurna, pruži detetu pun emocionalni potencijal.

O čemu muškarac razmišlja dok čeka bebu

Osećanja budućeg oca prvo su oduševljenje, ponos ili neverica, da bi se, kasnije, pojavili nesigurnost i briga. Ovo se ne razlikuje mnogo od reakcija same žene, ali postoje i posebne nedoumice koje su karakteristične za mušku ulogu.

Muškarci ovaj period intenzivno doživljavaju, osećanja su im jaka i kontradiktorna; oni doživljavaju pravu mentalnu, nekada i hormonalnu revoluciju. Na prvi pogled ne izgleda tako, čini nam se da se sa detetom povezuju tek nakon rođenja i to nekim svojim „trapavim” tempom. Međutim, nakon neizmerne sreće, pomešane često sa panikom, oni osećaju neizvesnost, strah od toga da li će biti isključeni, na koji način će im se život promeniti, ekonomsku nesigurnost, strah od porođaja.

Uglavnom, nisu sigurni šta se od njih očekuje. Na primer, da li treba više da rade i obezbede veće izvore prihoda ili da budu više prisutni u kući. Njihovi budući planovi i način života roditeljstvo sada stavlja na probu.

Rešenje postoji, kompromis se uvek može naći i ne treba da trpi ni porodica ni zadovoljstvo. To se postiže aktivnostima koje nisu vezane za brigu o detetu. Česta pojava je i sklonost povlačenju – muškarac koji ne saopštava šta misli i oseća, iz straha od svađe. Razmenu mišljenja ne treba izbegavati, ali se treba prilagoditi situaciji. Treba uložiti dodatan napor da partnerka ispravno razume i da se tolerišu promene raspoloženja koje su karakteristične za trudnoću.

Promene u fizičkom izgledu žene i seksualnim odnosima

Ove promene kod nekih muškaraca predstavljaju problem. Najbolje je biti iskren sa sobom i sa partnerkom i saopštiti svoje frustracije. Iskren razgovor pun ljubavi, zbližiće partnere, što će povoljno uticati i na seksualne odnose.

Osećaj muškarca da je isključen, da se od njega previše očekuje, a da se malo vodi računa o tome kako mu je, ublažiće se svešću o tome da je dete takođe njegovo i da ima pravo i obavezu da brine o njemu.

Uspostavljanje kontakta sa detetom

Ovaj izazov se javlja kada se dete rodi. Zbog toga će rani kontakt sa detetom pomoći budućem ocu da stvori bolji odnos sa bebom, da postepeno uđe u ulogu i stekne sigurnost. Otac može da počne približavanje bebi putem dodira, osluškivanjem njenih pokreta u stomaku, kroz zvuk svog glasa, kroz slušanje otkucaja bebinog srca i kroz snimke sve savremenijih ultrazvučnih aparata. Susret sa drugim bebama pomoći će mu i da bolje razume njihov svet.

Istraživanja su pokazala da učestvovanje muškarca u svim fazama trudnoće čini da se oseća zrelijim, sigurnijim i jačim, i da povećava toplinu, zaštitu i ljubav.

Buduće tate, nemojte samo razmišljati o tome kakvi ćete očevi biti. Vaše dete će imati više koristi od kontakta sa vama ako je on intenzivan, blizak, i ako počne ranije.

Šta kada partner ne uspeva da učestvuje dovoljno

Ipak, nekada je teško postići da partner učestvuje u dovoljnoj meri. Zbog toga ga treba uključiti. Izbegavajte da očekujete previše od svog partnera, kao i da određujete šta i koliko treba da uradi.

– Pozovite svog partnera na redovne preglede kako bi mogao da učestvuje u pružanju podrške i vođenju računa o zdravlju svoje porodice. Ojačajte fizičku vezu između vas dvoje i bebe tako što ćete mu dozvoljavati kontakt sa bebom u stomaku. Napravite od toga prijatan ritual. Podelite uzajamno kako se osećate, fizički i emocionalno.

– Spremite se za odlazak u bolnicu. Pružite mu priliku, bez pritiska, da bude prisutan u sali tokom porođaja.

– Zamolite ga da vam pomogne oko svakodnevnih obaveza.

– Uključite ga u plan porođaja. Birajte zajedno imena za bebu. Idite na časove psihofizičke pripreme za porođaj i školu roditeljstva (postoje i „škole za tate”). To će povećati samopouzdanje i osećaj kontrole vašem partneru. Napravite zajedno spisak šta vam sve treba za bebu, utvrdite zajedno finansijski plan, dekorišite dom za dolazak novog člana. Možete i podeliti poslove. Važno je da učestvuju oba partnera.

– Pozovite prijatelje. Proslavite. Iskoristite vreme dok ste još sami i radite stvari koje volite da radite zajedno, šetajte, odmarajte, razgovarajte.

Mame, naučite da deo kontrole prepustite onima koji mogu da vam pomognu. Jer, ako sve „znate najbolje”, partner će se povući i pustiti vas da sve radite „najbolje”. Sami.

Uključivanjem partnera u prenatalnu negu pomažete u stvaranju spone oca sa nerođenim detetom. Pokažite strpljenje i to koliko Vam znače njegova briga, pomoć i ljubav.

Izvor:http://centarzamame.rs