![\"Резултат](\"https://riznica.files.wordpress.com/2009/08/0608-kakva-je-gradja-zuba.png?w=660\")
Zub je spolja izgrađen od visokomineralizovanih tkiva dentina (zubne kosti) i zubne gleđi a u sredini se nalazi zubna pulpa(u narodu se laički naziva „živac“) gde se nalaze krvni sudovi, ćelije, i nervi. Dentin je sličan kosti, stvara se i posle nicanju zuba od strane ćelija na rubu zubne pulpe. Njegova uloga je da daje elastičnost i neku vrstu amortizacije kod snažnih pritisaka pri žvakanju. Zubna gleđ je spoljašnji omotač; kada se izgradi cela debljina, gube se ćelije koje su je stvarale i nema više novog tkiva kao kod kosti i dentina. Zubna gleđ je i najtvrđe tivo u organizmu jer preko 95% čine minerali. Ona je veoma otporna na pritiske i trošenje, ali je i krta, zbog čega je i potreban dentin ispod nje da obezbedi amortizaciju. Sa vremenom se tokom žvakanja gleđ ipak troši, ali debljina tvrdog zubnog omotača ostaje ista jer se taj utrošak nadoknađuje novostvorenim deninom koji sužava šupljinu ispunjenu zubnom pulpom.Mineralizovana tkiva u orgnaizmu(kost, hrskavica, dentin i cement oko korena zuba) su izgrađeni od organske komponente(različite vrste vlakana i međućelijske želatinozne mase), ćelija i minerala kalcijuma, fosfata, karbonata sa manjim količinama ostalih u obliku složenog kristala hidroksil apatita. Mineralizovana tkiva izuzimajući gleđ su u kontaku sa krvnim sudovima, bilo da oni prožimaju samo tkivo(kost) ili se nalaze na periferiji(dentin i hrskavica). Preko krvnih sudova se vrši razmena sa hranljivih i gradivnih materija, ugrađuju se i izvlače minerale i obnavlja tkivo u čemu značajnu ulogu igraju hormoni i vitamin D.
Zubna gleđ ne poseduje ni krvne sudove ni vlakna ni ćelije i razmena minerala se vrši samo na površini i to sa pljuvačkom. Poremećena ravnoteža razmene minerala na površini gleđi vodi u proces razvoja zubnog kvara(karijesa).
Nauka je dokazala da hormonalne i metaboličke promene koje se događaju tokom trudnoće ne utiču na mineralnu strukturu zubne gleđi i samim time ne mogu da izazivaju zubni kvar. Ipak trudnoća sa sobom može da nosi određene rizike koji mogu da utiču na brži razvoj karijesa.
Žene koje su pre trudnoće kvalitetno i redovno održavale higijenu usta i zuba, i tako nastave i tokom trudnoće ne će imati problema sa razvojem karijesa.
U trudnoći često dolazi do učestalog i pojačanog unošenja ugljenih hidrata u svim oblicima, higijena popušta, nagomilavaju se kariogene bakterije, čime se narušava ravnoteža na površini gleđi i ubrzava proces izvlačenja minerala(demineralizacija)
Česta povraćnja u trudnoći ne uzrokuju sama po sebi karijes, ali mogu da oslabe gleđ i spreče njen oporavak posle uticaja bakterija i ugljenih hidrata.
![\"Резултат](\"http://informer.rs/data/images/2018-03-31/20325_pasta6_f.jpg\")
Prema tome, trudnoća nije uzrok karijesa ali loše navike koje se prenaglašavju u noj, jesu. Osnovna preventivna mera je REDOVNO KVALITETNO PRANJE ZUBA SA ZUBNOM PASTOM SA FLUOROM DVA PUTA DNEVNO.
Svakako je neophodno kontrolisano i uobročeno unošenje hrane(ne samo slatkiša) i zdrava i balansirana ishrana. I to ne samo zbog zuba već i zbog opšteg zdravlja i zdravlja bebe.
Redovne stomatološke kontrole, uklanjanja zapaljenja desni i lečenje svih karioznih oštećenja po mogućstvu i pre pucanja i razvoja rupica, je važno i zbog zdravlja zuba kod deteta jer se umnožene bakterije sa majke prenose na bebu.
Sve ove informacije bi i prema zakonskim odredbama i uputstvima RFZO-a u Srbiji i Fonda u republici Srpskoj (verovatno i u drugim zemljama u okruzenju) trudnica trebala da dobija u savetovalistu ili od svoga stomatologa.