![\"Резултат](\"http://devetmeseci.net/wp-content/uploads/2016/07/13624461_10210096654635650_1488696316_n.png.jpg\")
Dabl test je skrining test prvog tromesecja. To je kombinovani test – sastoji se od ultrazvučnog pregleda i analize krvi. Dobijeni rezultati se obraduju, tako što im se dodaju individualni parametri, kao što su godine i težina trudnice, podaci o tome da li je trudnoća jednoplodna ili višeplodna, da li je do nje došlo vantelesnom oplodnjom ili prirodno, kao i prisustvo hroničnih oboljenja. Uzimaju se u obzir navike trudnice, poput konzumiranja cigareta.
Nakon ultrazvučnog pregleda sledi vadenje krvi trudnice. Poželjno je to obaviti odmah, istog dana kada i ultrazvučni pregled, s obzirom na to da se podaci ultrazvučnog nalaza kombinuju sa testom iz krvi (toleriše se 48 sati zakašnjenja). Test iz krvi obuhvata analizu biohemijskih markera krvi majke i to hormona PAPP-a i ßhCG-a.
Dabl test se najcešće radi izmedu 12. i 14. nedelje trudnoće.Kao rezultat Dabl testa dobija se verovatnoća da plod ima prisustvo poput Daunovog, Edvardsovog sindroma, ili ima neku drugu hromozomsku anomaliju. Primer rezultata Dabl testa – 1:3450. Ovaj rezultat bi značio da u 3450 žena koje imaju identične rezultate, jedna beba ima neku anomaliju.
Kao rezultat Double testa dobija se procenjena verovatnoća da beba pati od Daunovog, Edvardsovog sindroma, ili ima neku drugu hromozomsku anomaliju. Rezultat je izražen kao 1 na prema neku broju. Na primer 1:34 50. Ovaj rezultat bi značio da u 3450 žena koje imaju identične rezultate, jedna beba ima neku anomaliju.
Tripl test je skrining test koji meri vrednosti alfa feto proteina (AFP), estriola i humanog horionskog gonadotropina (HCG). Rezultat se kombinuje sa godinama majke, težinom i starošcu trudnoće, da bi se odredila verovatnoća potencijalnih genetckih poremećaja. Tripl test se radi između 15. i 18. nedelje trudnoće a idealno ga je raditi u 16. nedelji.
Rezultat nalaza je u obliku 1:n. Kao i prethodno spomenuti dabl test, opisuje statističku verovatnoću za pojavu genetičkih nepravnosti. Najcešce se za granicnu vrednost uzima 1:250 tj:
Ako je n<250 (npr. 1:200, 1:50 …) rizik je povecan
Ako je n>250 (npr. 1:300, 1:1000 …) rizik je mali
Povecan rizik ne mora znacčiti obavezno prisustvo genetičkih nepravinosti, nalaz može biti lažno – pozitivan.
Sa druge strane, uredan nalaz tripl testa sa sobom nosi rizik lažno – negativnog.
![\"Сродна](\"http://devetmeseci.net/wp-content/uploads/2015/10/amniocenteza.jpg\")
Amniocenteza je invazivni dijagnosticki zahvat kojim se punkcijom kroz trbušnu šupljinu dobija uzorak plodne vode za analizu.
Najcešce se izvodi kako bi se dijagnostikovali eventualni hromozomski poremecaji (tzv. hromozomopatije), a zbog sigurnosti po fetus odvija se pod strogom kontrolom ultrazvuka. Loša strana amniocenteze je ta, što je invazivna dijagnostička procedura koja sa sobom nosi rizik od komplikacija cak i spontanog pobacaja (1%).
Biopsija horionskih čupica ili horiocenteza (chorion vilus sampling – CVS) je invazivna dijagnostička procedura, koja se radi izmedu 10. i 12. nedelje trudnoće.
CVS podrazumeva proceduru kojom se iz uzorka posteljičnog tkiva detektuju hromozomske abnormalnosti ploda. U ovom slučaju se nalaz ceka nešto krace, svega par dana, ali ova procedura za razliku od amniocenteze sa sobom nosi veci rizik od komplikacija i spontanog pobacaja sa nešto vecim procentom (1-2%).