Prednosti prirodnog načina ishrane (dojenje) kod deteta su višestruke. Dojenje utiče kako na razvoj celokupnog organizma tako i na razvoj orofacijalne regije.
Naime, pri rođenju donja vilica („mandibula“) zauzima distalan (retrognat) položaj u odnosu na gornju vilicu („maxilla“). Takav položaj je pri rođenju fiziološki i omogućava nesmetan prolazak novorođenčeta kroz porođajni kanal. Međutim, zaostatak u rastu donje vilice, koji postoji po rođenju, trebao bi da se nadoknadi u prvih šest meseci života. Najvažniji uslov za postizanje pravilnog (ortognatog) odnosa među vilicama je prirodan način ishrane (dojenje). Pri dojenju je akcija mastikatornih mišića čak 60 puta veća nego akcija istih pri veštačkom hranjenju deteta (flašica).
Ova aktivnost mastikatornih mišića praćena je istezanjem njihovih vlakana i rastom donje vilice koja ubrzo sustiže gornju vilicu u sagitalnom pravcu.
Dojenje utiče i na pravilan rast i razvoj gornje vilice. Tokom dojenja se u usnoj duplji stvara vakum koji utiče na spuštanje tvrdog nepca i pravilan rast i razvoj gornje vilice u transverzalnom pravcu.
Prilikom dojenja, kao što je napomenuto, akcija mastikatornih mišića je mnogo veća nego pri veštačkom načinu ishrane. Takva aktivnost dovodi do aktivne hiperemije i do pojačane salivacije. Pojačana salivacija vodi boljoj iskorišćenosti hrane, bržem rastu i razvoju gornje i donje vilice, kao i celokupnog organizma.
Polaganje deteta u krevetac takođe može imati uticaj na pravilan rast i razvoj orofacijalne regije.
Polaganje bez uzglavlja se ne preporučuje jer dovodi do retrofleksije glave koja za posledicu ima distalno postavljanje mandibule, otvaranje i disanje na usta.
Visoko uzglavlje dovodi do antefleksije glave, što može nepovoljno uticati na kičmeni stub.
Postavljanje blagog uzglavlja kod dece omogućava neometan rast donje vilice u sagitali, spavanje zatvorenih usta i fiziološko disanje (disanje na nos), te je zato preporuka roditeljima.
Izvor:http://www.dzgradiska.com