ODVIKAVANJE OD PELENA

U prvim mesecima života vaše bebe rad sistema za varenje se usklađuje sa ostalim telesnim funkcijama. S vremenom roditelji nauče da prepoznaju tip i učestalost stolice i mokrenja. Ukoliko se beba hrani samo majčinim mlekom, verovatno neće patiti ni od kakvih probavnih smetnji, a pedijatar će vam objasniti da je potpuno normalno da napuni pelene posle svakog podoja, kao i da stolica izostane po nekoliko dana. Ni jedno ni drugo nije razlog za zabrinutost ukoliko beba ima dobar apetit, napreduje u težini i dobro je raspoložena.

Deca koja se hrane adaptiranim mlečnim formulama obično imaju obilnije tvrđe stolice tamnije boje i intenzivnijeg mirisa. Ukoliko odojče ima problema sa zatvorom, prvo proverite da li pripremate obrok po uputstvu proizvođača, nudite li mu povremeno vodu, naročito u letnjim mesecima.

Značajnija promena u izgledu stolice nastupiće kad uvedete mešovitu, nemlečnu hranu. Pratite uputstva pedijatra za postepeno uvođenje raznih vrsta hrane prilagođene uzrastu. Krv ili sluz u peleni uvek treba da vas upozori na to da mu neka hrana ne prija, da je dete možda alergično na kravlje mleko, a nesvarena hrana znak je da usporite sa početnim entuzijazmom da vaše dete baš sve rado i obilno jede.

Krajem prve godine većina dece savlada uspravno sedenje i gotovo po pravilu obavlja nuždu u određeno doba dana. Ovo je pravi izazov za roditelje (a posebno za bake i deke) da počnu sa razvijanjem toaletnih navika. Nažalost, dete još uvek nije spremno da u tome svesno učestvuje i sarađuje – jednostavno ste ga stavili na nošu u vreme kada ima stolicu i uštedeli jednu ili dve pelene. Počnete li sa ovim „treningom” oko sedmog meseca, neće se protiviti tome da dugo sedi na noši (kao ni na bilo čemu gde ga posadite). Nakon nekoliko nedelja će mu dosaditi, mnogo će mu biti interesantnije puzanje i sedenje na mestima gde se nešto dešava: sedne li na stolicu za hranjenje, dobiće ručak, sedne li u hodalicu, odgegaće se do omiljene police za igračke, sedne li na nošu – neće dobiti ništa!

Poštujte njegova interesovanja i odložite toalet za nekoliko nedelja ili meseci. Budete li tvrdoglavo uporni, rizikujete da imate svakodnevni rat koji ne možete da dobijete – dete jednostavno ne razume šta se od njega očekuje. Učenje prihvatljivih toaletnih navika je za dete mnogo teže nego prihvatanje ponašanja za stolom ili rituala odlaska na spavanje. Svesno lepo ponašanje koje zadovoljava roditelje nije jača strana tek prohodalog deteta, zato se naoružajte strpljenjem.

Do druge polovine druge godine mokrenje i stolica su gotovo automatske radnje – dete ne zna kada će se dogoditi niti da su se dogodile. Posmatrajte ga kada mokri bez pelena – uopšte se neće obazirati na baricu koju je napravilo, nije ni svesno da to ima ikakve veze sa njim. Kada uoči mokre gaćice i počne da se hvata za njih ili svoje telo, još uvek nije spremno na korišćenje noše, ali je spremno da se sa njom upozna. Pokažite mu kako je koriste starija braća ili sestre, objasnite za šta služi i kako će je koristiti kad još malo odraste. Ostavite je u blizini mesta gde provodi vreme preko dana – verovatno će ubrzo poželeti da na njoj sedi (u pelenama) – zasad samo želi da vidi kako se tu sedi.

Pravi čas za za započinjanje treninga je kada i samo oseti da se nešto događa sa njegovim crevima – pravljenje karakteristične grimase, crvenilo lica, napinjanje, sakrivanje u omiljeni ćošak znakovi su da će dete imati stolicu u narednih nekoliko minuta, ali je ipak potrebna emocionalna i intelektualna zrelost da pristane da u pravom momentu sedne na pravo mesto.

Uzdržite se od prisile, podmićivanja ili insistiranja na tome da obavi nuždu onako kako vi želite – u ovom uzrastu se izrazito opiru sugestijama, a uspeh zavisi od samog deteta. Ublažite svoje reakcije – tolerantan i opušten stav kad uspe ili kad zakaže siguran je put do uspeha, nekoliko nedelja ništa ne znače u razvijanju ovih navika.

Zgodno je da ovaj trening smestite u letnje vreme, kada je dete lakše obučeno, kada mu možete nakratko skinuti pelene i kada ste vi kod kuće da biste mogli na vreme da uočite prve znakove kada shvata da mu se nešto događa u stomačiću.

Nešto kasnije postaće spremno i za kontrolu mokrenja, mada je proces od „piški mi se” do barice na podu mnogo kraći i teže se uvežbava. Dete mokri mnogo puta u toku dana, uglavnom je zauzeto igrom, neuspesi će biti česti. Odaberite dan kada se posle dnevnog spavanja probudi sa suvim pelenama i ponudite mu da sedne na nošu. Ako odbije, ostavite ga golog ili u gaćicama – svako povezivanje osećaja pune bešike i gledanja čina mokrenja pomoći će mu da shvati vezu i da poželi da to isto ponovi. Nakon nekoliko dana „slučajnih uspeha”, skinite mu pelene kada je budno i kod kuće. Pomenite mu da će se lakše igrati bez njih, a da je noša tu kad god poželi.

Pokažite razumevanje za česte neuspehe. Cilj je uočavanje veze između onoga što oseća, onoga što se događa i onoga što vidi da je napravilo. To je jedini način da savlada ovu veštinu. Ne jadikujte zbog dodatnog posla oko pranja barica koje za sobom ostavlja – razmišljajte da je to sada i zauvek i radujte se uštedi na kupovini pelena koja vas uskoro očekuje.

Izvor: www.benuapoteka.rs