“Koliko se trudnica sme ugojiti u toku trudnoće? ” je često pitanje sa kojim se susrećemo u praksi.
U zdravoj trudnoći potrebe za kalorijama i hranjivim materijama blago rastu u odnosu na potrebe pre trudnoće. U narodu je poznato da „trudnice trebaju jesti za dvoje “ što često dovodi do prekomernog debljanja. Prekomerno debljanje pogoduje nastanku komplikacija u trudnoći, u porođaju kao i u kasnijem životu nakon trudnoće.
Važno je imati na umu da je plod jako mali u odnosu na telesnu masu odrasle žene i da su njegove potrebe u kalorijama shodno tome znatno manje u odnosu na potrebe odrasle osobe. Zato se zdravim ženama visokokalorična ishrana u trudnoći ne preporučuje. Važan segment u ishrani trudnice predstavlja ishrana bogata mineralima i vitaminima. Dovoljan unos folne kiseline u organizam pre same koncepcije i za vreme prvog tromesečja trudnoće znatno smanjuje rizik od nastanka anomalija neuralne cevi kod ploda.
Optimalan porast telesne težine u toku trudnoće ne bi trebao prelaziti 15kg, i trebao bi se kretati između 11kg i 15kg.
Od ukupnih 11 do 15 kilograma koje zdrava trudnica optimalno dobije u toku trudnoće, 3-4 kg predstavlja težina bebe, dok se ostalih 9-11kg deli na težinu posteljice, plodove vode, materice, povećanje dojki i povećanje volumena krvi trudnice.
Da li je mršavljenje u trudnoći zdravo?
Trudnoća ne predstavlja pravo vreme za mršavljenje i smanjenje telesne težine. Za pravilan razvoj ploda potreban je svakodnevan unos hranjivih materija, minerala i vitamina, a sve ovo nije moguće dobiti samo sagorevanjem masnog tkiva trudnice.
Zašto prekomerno debljanje povećava rizik za majku i bebu u trudnoći? Koliko se trudnica sme udebljati i kakav uticaj ima višak kilograma?
Prekomeran porast telesne težine u trudnoći rezultira pojavom bola u leđima i u nogama, pojavom otoka nogu, proširenih vena te otežanim kretanjem sa stalno prisutnim umorom.
Gojazne trudnice vrlo često rađaju krupne bebe, imaju težak vaginalni porođaj, a u slučaju porođaja carskim rezom komplikacije u toku oporavka su znatno češće i teže u poređenju sa trudnicama normalne telesne težine.
Gojazne trudnice često razvijaju komplikacije u toku trudnoće kao što su gestacijski dijabetes i hipertenzija. Visokorizične trudnoće znatno češće završavaju prevremenim porođajem koji je povezan sa nezrelošću ploda i potrebom za dugotrajnom hospitalizacijom.
Kod nekih trudnica komplikacije koje su se javile u toku trudnoće ostaju i nakon porođaja, višak kilograma se teško skida, a praćen je češćim nastankom hipertenzije i dijabetesa.
Prekomerni porast telesne težine u trudnoći otežava procenu trudnoće, merenja bebe i analizu građe bebe. Ultrazvučni pregled gojazne trudnice pored stručnog znanja ginekologa zahteva i najmoderniji ultrazvučni aparat čija rezolucija će omogućiti pregled bebe i smanjiti rizik od neotkrivanja urođenih anomalija kod bebe.
Gojazne trudnice razvijaju znatno češće komplikacije u trudnoći. Rezultat nastalih komplikacija u trudnoći jesu znatno češći prevremeni porođaji kao i potreba za intenzivnim lečenjem nedonoščadi.
Analize zdravstvenog stanja beba koje su rođene od gojaznih majki pokazuju da ova deca u toku svog života češće postaju gojazna i razvijaju dijabetes i hipertenziju u mlađoj životnoj dobi.
Izvor: https://kozaric.ba